Tri dvanestogodišnjaka idu ka terenu za fudbal. Od njih trojice, jedan dečak je bucmast, dok su druga dvojica građena sportski. Jedan od atletski građenih dečaka se okreće ka bucmastom dečaku i kaže iritantnim glasom: “Znači ideš da pokušaš da igraš fudbal”. To je trenutak koji, prema socijalnom kodu tih učenika, lako može da se pretvori u tuču. Buckasti dečak polako zatvori oči i udahne duboko, kao da se priprema za tuču, pa se onda okrenuo ka onoj dvojici i odgovorio im mirnim glasom: ”Aha, idem da pokušam, ali u fudbalu i nisam baš nešto. U crtanju sam, na primer, odličan i mogu da nacrtam sve što zamisliš.” I onda uperivši prst u jednog od dečaka reče: ”A ti, ti jesi nešto u fudbalu, stvarno si odličan, gledao sam te.“ Na to će taj dečak, koji je do maločas bio neprijateljski nastrojen, da se nasmeši i kaže:” Ma nisi baš ni ti toliko loš, mogu da ti pokažem nekoliko finti u igri.” – Danijel Goleman
Ova kratka interakcija trojice dečaka otkriva dobro razvijenu socijalnu inteligenciju bucmastog dečaka koji je pokazao sposobnost mudrog ponašanja u ljudskim odnosima.
Pored emocionalne inteligencije i socijalana inteligencija ima mnogo uticaja na kvalitet međuljudskih odnosa jer podrazumeva vrline kao što su ljubaznost, obazrivost i aktivno slušanje. Veliki procenat vremena deca i odrasli provode u komunikaciji sa drugima. Kvalitet tih odnosa najviše zavisi od kvalitetne komunikacije, a kvalitetna komunikacija dosta zavisi od toga koliko je razvijena socijalna inteligencija.
Emocionalna inteligencija nam može pomoći da naučimo da vladamo svojim emocijama i ishitrenim reakcijama koje su vođene emocijom i na taj način se zaštitimo od upada u neke nelagodne situacije.
Socijalna inteligencija nam može pomoći da stvaramo kvalitetne odnose putem komunikacije, tako što ćemo naučiti da iz nelagodne komunikacije pređemo u lagodniju. Osoba sa dobro razvijenom socijalnom inteligencijom neće nekome reći “Nisi u pravu”, već “Ja se sa tim ne slažem”.
Najbolji učinak, kod dece (odraslih), će se postići kombinacijom EQ i SQ, jer su sve emocije socijalne.
Još u mlađem vrtićkom dobu se socijalna inteligencija razvija. Njen razvoj dosta zavisi od osoba sa kojima dete provodi najveći deo vremena u toku dana baš zato što “Deca uče od nas” i što im je i tu potreban model ponašanja.
Mnogi misle da je sposobnost udubljenog slušanja prirodna sposobnost, ali, nažalost, nije. I ona se uči i razvija. U načinu na koji slušamo drugu osobu, pažnju i empatiju koju pružamo, tu se ogleda koliko imamo razvijenu socijalnu inteligenciju. Slušati drugog bez potrebe da mi kažemo šta imamo, već samo da slušamo šta drugi imaju da nam saopšte, u tome se ogleda razvijena socijalna inteligencija. Nametanje nekome samo svoje priče i ne dopustiti drugome da kaže svoje mišljenje ili bilo šta da ispriča, svodi se na monolog. Osoba koja ima visoko razvijenu inteligenciju sluša da bi čula, a ne da bi nešto odgovorila.
Ukoliko naučimo kod dece da razvijamo SQ, još u najmlađem uzrastu, mnogo ćemo im pomoći da što lakše, brže i kvalitetnije sklapaju prijateljstva i da uz pomoć kvalitetne komunikacije savladaju nelagodne situacije u kojima će se možda naći. Kada odrastu, visoko kvalitetna komunikacija i sposobnost slušanja će im pomoći da biraju visoko rangirane pozicije u poslu, zato što iza svakog postignutog dobrog rezultata stoji dobra komunikacija.
Kako pomoći deci da razviju SQ?
Na isti način kao i kako da usvoje korisne navike, a to se najbolje postiže davanjem ličnog primera. Posmatrajte svoje dete kako se igra i komunicira sa drugom decom. Uočite razliku u njihovoj interakciji sa drugom decom kroz ponašanje i komunikaciju. Na koji način pokazuju empatiju, koji način koriste u komunikaciji (agresivni, asertivni ili pasivni). To su sve važni elementi koji čine socijalnu inteligenciju.
Socijalna inteligencija se ne može razviti bez prisustva emocionalne inteligencije
Moramo prvo naučiti da savladamo sopstvene emocije, kako bismo lakše prepoznali tuđe emocije i uspostavili kvalitetan tok komunikacije. Sve ovo u paketu čini jedan skup korisnih faktora koji su neophodni za jedno zadovoljno i uspešno dete, a jednog dana odraslu osobu.
Danijel Goleman (profesor psihologije na Harvadru) je putem istraživanja došao do saznanja koliko digitalna tehologija utiče na razvoj socijalne i emocionalne inteligencije. Objasnio je da svakodnevna povezanost sa računarima, tabletima i telefonima otuđuje decu od roditelja i samim tim deca nemaju prilike da nauče putem posmatranja roditelja kako i na koji način da usvoje dobre primere ponašanja.
Jedan francuski izveštaj o istraživanju sprovedenom na dve i po milijarde gledalaca u 72 zemlje širom sveta, otkrio je da su 2004. god. ljudi u proseku provodili oko 3 sata ispred televizora. Danas u eri dig. tehnologije ljudi mnogo više vremena provode ne samo ispred televizora, već i na mobilnom telefonu, tabletu i računaru. Ako u proseku spavamo 8 sati i 8 sati provodimo na poslu, deca u školi, ako 4 sata provodimo na igricama, internetu, društvenim mrežama i gledajući televiziju, ako 2 do 3 sata provodimo završavajuci svakodnevne obaveze oko kućnih poslova i poslova van kuće, koliko nam vremena ostaje da se posvetimo deci, porodici i prijateljima, tj. da imamo međusobnu komunikaciju?
Od deset do dvadeset minuta prisutnosti, kapacitetom od 100% bez korišćenja telefona ispuniće Vaše dete ljubavlju, a i Vi ćete se osećati ispunjenije.
Socijalna inteligencija se razvija kroz komunikaciju i druženje sa drugom decom. Bilo je dosta primera kod dece koja su u detinjstvu imala mnogo manje kontakata sa drugom decom i samim tim su postali asocijalni. Takvoj deci je potreban drugačiji pristup u momentu kada se priključe grupi dece.
Svako dete će prirodno razviti i socijalnu i emocionalnu inteligenciju, ali potrebno je da se potrudimo da saznamo koje benefite deca mogu imati u životu ukoliko prepoznamo putanju razvoja SQ i datim primerom ispravimo ukoliko je krenula u suprotnom (negativnom) pravcu.
Zašto je važno razvijati SQ i obratiti pažnju na njen razvoj kod dece?
Da bi deca lakše sklapala prijateljstva, uživala u grupnim aktivnostima, da bi umela uspešno da organizuju aktivnosti za sebe i druge, kao i da bi uspešno razlikovala ispravno od pogrešnog, neophodno je da pomognemo deci da razviju sposobnost razumevanja i mudrog upravljanja međuljudskim odnosima, tj. socijalnu inteligenciju.
Svakom od nas je važno da nam deca budu zadovoljna u životu, a većinu zadovoljstva čini lični profesionalni i privatni uspeh. U školskom uzrastu deca postižu efekat zadovoljstva ukoliko su omiljena u društvu, ukoliko su dobri đaci, omiljeni kod učitelja. U tinejdžerskom dobu zadovoljstvo dece se ogleda u kvalitetnim odnosima sa vršnjacima, dobrim ocenama i razumevanju od strane okoline i roditelja, jer u tom periodu razvoja kada deca ulaze u svet odraslih koji je njima nepoznat, mnogo im je tada važno da ih razumeju drugi. U odraslom dobu razvijena SQ nam najviše treba, zbog stvaranja dobrih međuljudskih odnosa, razumevanja različitosti drugih ljudi, lakšeg snalaženja u komunikaciji, kako profesionalnoj tako i privatnoj.
Cilj svih nas i jeste da budemo zadovoljni. Ključ za uživanje jeste molekul oksitocion koji ljudsko telo ispušta u trenutku kada oseća zadovoljstvo. Koristi od oksitociona se ogledaju u mnoštvu prijatnih socijalnih interakcija u kojima razmenjujemo socijalnu i emocionalnu energiju i time jedni drugima budimo osećanje zadovoljstva koje pokreće ovaj molekul.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
