Komunikacija (verbalna i neverbalna) je osnov međuljudskih odnosa. Takođe, komunikacija je i osnovno sredstvo za uspešno ostvarivanje ciljeva i postizanje visokih rezultata. U tom smislu, veoma su važni stilovi komunikacije.
Izdvajamo:
- agresivni,
- pasivni i
- asertivni stil komunikacije.
Reč aservativnost potiče od engleske reci assertive, što znači uporan, samouveren. Ukoliko naučimo da razvijemo asertivnost, tj. usvojimo asertivni stil komunikacije moći ćemo da podignemo naše samopouzdanje na viši nivo. Poznato je koliko je samopouzdanje značajno za uspeh na svim poljima, kako deci tako i nama odraslima.
Deca u različitim situacijama koriste sve tri vrste komunikacije. Ukoliko želimo da naše dete u većini situacija primenjuje asertivni način komuniciranja, potrebno je da mu svakodnevnim primerom pokazujemo kako se to postiže.
Ako neko dete u komunikaciji sa drugima teži da ostvari samo svoje potrebe, ne obazirući se na to šta misle i kako se osećaju drugi, za njega kažemo da je agresivno dete. U agresivnoj komunikaciji ne postoji ništa osim zadovoljenja sopstvenih potreba.
Ukoliko se dete u komunikaciji povlači pred drugima, ne zauzimajući se za sebe i svoje stavove, za takvo dete se može reći da je u smislu komunikacije pasivno. Usled povlačenja i nezauzimanja za sebe kod pasivne dece može doći do toga da nikada ni ne pokušaju da razviju svoje talente. Deca koja su u komunikaciji pasivna, ne žele da dođu do izražaja, ne žele da se istaknu kako se ne bi zamerili drugima.
Asertivna komunikacija je zlatna sredina između agresivnog i pasivnog ponašanja, jer u toku komunikacije štitimo sebe, ali poštujemo i druge
Da bi se kod deteta razvila tehnika asertivnog ponašanja, roditelji bi trebalo, da dok je dete još sasvim malo sa njim imaju otvorenu komunikaciju, da se zalažu za njegova prava, da daju detetu slobodu da kaže šta voli, a šta ne voli, kao i da podstiču razvoj samopouzdanja svog deteta.
Definicija asertivnog ponašanja bi glasila: Zauzimanje za sebe i svoja prava, istovremeno vodeći računa o drugima.
Kao što sam navela, asertivna komunikacija se najlakše razvija dok je dete mlađeg uzrasta, ali ukoliko ono u tom periodu nije usvojilo asertivni stil komuniciranja, moguće ga je razviti i u kasnijem uzrasnom dobu.
Čak i neko ko nije naučio da je sasvim u redu zauzeti se za sebe i da je važno izboriti se za svoje pravo i svoje stavove, može da nauči da razmišlja na aservativan način
Prvi korak u razvijanju ove vrste komunikacije jeste usvajanje uverenja da je u redu zauzimati se za sebe i zadovoljiti svoje potrebe i da je u redu da ne želiš da nešto uradiš. Važno je da dete nauči da ako instistira na svojim potrebama da ga to ne čini sebičnim i lošim, pod uslovom da njegove potrebe ne ugrožavaju nikog.
Primer agresivne komunikacije: “Ne može to tako, biće kako ja kažem”, ili “Još nisi završio?! Ne zanima me, završi to odmah”.
Primer pasivne komunikacije: “Ok, u redu je, uzmite Vi to, ja ću onda izabrati nešto drugo”
Primer asertivne komunikacije: “Stvarno mi je žao, danas ne mogu nikako da Vam to uradim, ali potrudiću se sutra”, ili “Molim Vas samo malo tiše, pokušavam da se fokusiram na rad”.
Suština je da naučimo decu kako da kontruišu rečenicu tj. da ono što žele da kažu, saopšte na asertivan način
Primer: Rečenicu “Uopšte te nije briga za mene, nikada ne ispuniš ono što obećaš“ da zamene sa “Kada ne ispuniš svoje obećanje, osećam se jako loše”. Smisao je isti, ali je način na koji je izrečen, drugačiji.
Asertivna komunikacija je veština koja se uči i vežba
Ukoliko želite da Vaše dete usvoji asertivni način komunikacije, najpre je potrebno da osvestite na koji način komunicirate Vi sami. Ako shvatite da nemate razvijenu asertivnu komunikaciju, možete početi sa svojim partnerom da vežbate asertivno ponašanje. Vašu svakodnevnu komunikaciju ćete prebacivati u asertivnu i vremenom će Vam to postati navika dobre komunikacije. Samim time ćete svojoj deci biti odličan primer kako i na koji način mogu najlakše usvojiti ovaj najbolji način komunikacije.
Komunikacija, a naročito asertivna komunikacija, spada pod socijalnu veštinu, koju je neophodno razvijati kako kod dece, tako i kod nas odraslih. Sociljalne veštine predstavlju socijalno prihvatljiva, naučena ponašanja, koja pomažu deci da se zauzmu za sebe u određenim trenucima. Pošto je rešavanje problema fizičkim putem neprihvatljivo, a nije dobro ni da dete pribegava povlačenju, važno je da naučimo dete da razvije socijalne veštine.
Primer:
- rešavanje nesuglasica razgovorom,
- odbijanje neprihvatljivih zahteva,
- izražavanje empatije,
- prihvatanje poraza,
- primanje i upućivanje kritika.
Porodica je prvo mesto gde dete usvaja, razvija i primenjuje socijalne veštine koje kasnije utvrđuje i menja kroz interakciju sa vršnjacima i drugim ljudima. Kroz interakciju sa vršnjacima dete proširuje svoj repertoar ponašanja. “Deca uče od nas”, kao što sam predstavila u knjizi. Roditelji su svojoj deci prvi i najvažniji model ponašanja (u svemu). U kasnijem uzrastu dete može pronaći nekog drugug idola sa kojim će se poistovetiti. Međutim, ne mora uvek tako da se desi, neka deca celi život mogu imati roditelje kao jedine modele u svemu, dok, pak, neki treći mogu sami sebe oblikovati na način koji oni žele. Ovaj poslednji vid formiranja je najteži, ali i najbolji za pojedince.
Zašto je važna asertivna komunikacija?
Najveći deo života se svodi na komunikaciju, bila ona verbalna ili neverbalna. Iz tog razloga je veoma važno da naučimo kako da razvijamo aservativnu komunikaciju koja mnogo utiče na naš svakodnevni odnos sa ljudima, sa porodicom. Za decu je asertivna komunikacija podjednako važna jer im pomaže da razviju kritički stav i da kroz igru i učenje prave balans sa drugom decom.
Asertivna komunikacija utiče na psihofizičko zdravlje i produktivnost dece i odraslih tako što putem nje lakše možemo izraziti ono što osećamo, lakše rešavamo konflikte na verbalan način i time smanjujemo nivo stresa i tenzije. Samim tim imamo bolju kontrolu nad svojim emocijama što je ključno za dobre rezultate u komunikaciji, koja nas vodi do ostvarenja naših ciljeva.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
