Da li je samopouzdanje endogeno ili egzogeno?
Da li je samopouzdanje kod dece endogeno ili egzogeno pitanje je koje otvara duboke psihološke rasprave.
Samopouzdanje dece dolazi od drugih. Bebe su veoma krhke i u toku prvih meseci života nisu sposobna da prežive sama. Činjenica njihovog opstanka je dokaz toga da o njima brinu drugi. Njihovo samopouzdanje je pre svega – poverenje u druge.
Deca stiču poverenje zahvaljujući brizi i pažnji kojima su obasuta, onoj bezuslovnoj ljubavi koju dobijaju. Ona su voljena zbog toga što to jesu i to je temelj ka izgradnji samopouzdanja kod dece. Kada im roditelji pružaju ljubav, nežnost i podršku, nesvesno im daju na značaju njihovog postojanja.
Lakanov „stadijum ogledala“ i uloga Drugog
U majstorskom eseju o “stadijumu ogledala”, Žak Lakan opisuje trenutak u kome dete prvi put postaje svesno sebe. Dok su deca u stadijumu mališana – u proseku od šestog do osamnaestog meseca – ona počinju da se prepoznaju u ogledalu. Međutim, dete je u naručju odrasle osobe, koja ga drži ispred ogledala. Čim se dete prepozna, ono se okreće prema odrasloj osobi i posmatra je ispitivačkim pogledom, kao da pita: “Da li sam to ja?”
Odrasla osoba odgovara osmehom, očima ili sa nekoliko umirujućih reči. Odrasla osoba uvereva dete da je to ono stvarno. Filozofske implikacije ovog prvog susreta su neizmerne – taj neko “drugi” prisutan je na samom početku ja i mene. Svestan sam sebe samo kroz tu drugu osobu.
Dete ima poverenja u ono što vidi u odrazu u ogledalu samo zato što ima poverenje u drugog. Upravo u očima drugih ono traži unutrašnju sigurnost; ono traži sebe u pogledu drugih.
–Žak Lakan
Spoljašnji uticaji i digitalno doba
Istraživanja kroz realistične primere nam objašnjavaju da je samopouzdanje ipak egzogeno – što znači da umnogome zavisi od drugih. Prvenstveno od roditelja (porodice), a kasnije od nametnutog ili biranog okruženja.
Nažalost, u današnje digitalno doba samopouzdanje deteta može graditi ili srušiti i neki neznanac, ukoliko dete više vremena provodi na tuđim profilima, gde se može poistovestiti karakterno, moralno pa čak i emocionalno sa drugima.
Nikada nije kasno za promenu
Studije kazuju da su prve godine presudne, ali, na svu sreću, moguće je u bilo kom životnom dobu izgraditi odnose koji nam daju samopouzdanje. Ukoliko nismo imali dovoljno sreće da odrastemo u pozitivnom emocionalnom okruženju, nikada nije kasno da ostvarimo veze koje su nam nedostajale u ranijem periodu života.
Ipak, neophodno je da izuzetno dobro poznajemo sebe kako bismo shvatili da nam te veze nedostaju i da moramo da ih nadoknadimo.
Istina o sopstvenim željama
Samopouzdanje se gradi znanjem, ali ako ne upoznamo sebe dovoljno dobro i ne znamo čemu težimo, kuda idemo i šta hoćemo – onda ćemo slediti tuđe želje i planove.
- Ako ne znamo gde počiva moja želja – onda će sve tuđe želje postati moje.
- Jedino za šta u životu sebi možemo biti krivi je odustajanje od sopstvenih želja.
Autor: Bojana Stanković
