Zavisnost od video igara predstavlja relativno novu vrstu oboljenja koje uglavnom pogađa decu i mlade koji su odrasli uz ovu vrstu zabave. Nažalost, vremenom su postali sve primetniji neželjeni simptomi koji dolaze sa ovim hobijem. Kako je tehnologija napredovala, svakodnevna potreba za višesatnim igranjem video igara postajala je sve češća, a samim tim postojeći problemi su se dodatno produbili.
Zato je važno napomenuti da lečenje zavisnosti od video igrica nije jednostavno i traje dugo, uz obavezno uključenje i prisutnost cele porodice.
Šta se dešava u mozgu tokom igranja video igara?
Tokom igranja video igara u mozgu nastaju određene promene. Konstantno igranje stimuliše centar za nagradu i izaziva oslobađanje dopamina, što stvara osećaj zadovoljstva. Kako se deca sve više fokusiraju na igru, dolazi do smanjenja aktivnosti u drugim delovima mozga koji regulišu pažnju, emocije i kontrolu impulsa.
Kao i kod drugih tipova zavisnosti, lečenje zavisnosti od video igrica najbolje je započeti u ranim fazama, kada je najlakše načiniti potrebne korekcije. Faze zavisnosti najčešće se prepoznaju kroz sledeće korake:
- Eksperimentalna faza – deca istražuju igru i uživaju u novoj aktivnosti.
- Povećana zainteresovanost – deca provode sve više vremena uz video igre, dok postepeno zapostavljaju druge obaveze.
- Negiranje problema – pojedinci mogu negirati probleme i negativne posledice koje igre uzrokuju.
- Gubitak kontrole – gubi se kontrola nad ponašanjem i provodi se sve više vremena igrajući igre, često na štetu zdravlja i drugih obaveza.
- Faza ozbiljne zavisnosti – pojedinci su preokupirani video igricama i doživljavaju simptome razdraženosti kada su odvojeni od igara.
- Faza lečenja – pojedinci prihvataju svoju zavisnost i traže pomoć, kada započinje lečenje zavisnosti od video igrica kako bi se ponovo uspostavila kontrola nad životom.
Simptomi zavisnosti od video igara kod dece
Preterana želja za uživanjem u video igricama predstavlja psihičku vrstu zavisnosti, ali se usled nje mogu javiti brojni fizički i psihološki simptomi, kao i simptomi ponašanja koji su jasan znak da se ovaj problem mora shvatiti ozbiljno.
Svako dete je priča za sebe, pa je iz tog razloga teško svesti simptome na jedinstven obrazac. Ipak, deca koja se suočavaju sa zavisnošću od video igara najčešće:
- provode više sati dnevno ispred ekrana
- zapostavljaju školske i porodične obaveze
- postaju socijalno izolovana
- reaguju nervozno kada im se skrene pažnja na problem
- koriste svaki slobodan trenutak da se vrate video igrama, uprkos negativnim posledicama po zdravlje
Sve ovo vodi ka gubitku kontrole i razvoju zavisnosti od igranja video igara.
Da li su lekovi rešenje?
Upotreba lekova nije uvek rešenje za zavisnost od video igara. Medikamenti se najčešće koriste u kombinaciji sa drugim terapijama, kao što su individualna terapija, grupna terapija ili porodična terapija.
Samo lekovi ne rešavaju osnovni problem i ne uče osobu kako da se nosi sa stresom i izazovima koji su doveli do zavisnosti od video igara.
Savet psihijatra iz klinike za lečenje zavisnosti.
Tok lečenja dece u klinikama
Procena
Prva faza uključuje temeljnu procenu zavisnika od video igara, kojom se utvrđuju uzroci zavisnosti i pravi plan lečenja.
Terapija
Uključuje individualnu terapiju, grupnu terapiju, porodičnu terapiju i psihoterapiju. Cilj terapije je da pomogne zavisniku da razume uzroke svoje zavisnosti i razvije veštine za prevazilaženje problema.
Rehabilitacija
Ova faza podrazumeva razvijanje novih navika i zdravog stila života, uključujući sportske aktivnosti i druge oblike terapije sa ciljem ubrzanog oporavka organizma.
Praćenje i podrška
Nakon završetka programa lečenja nastavlja se pružanje podrške pacijentima kako bi se obezbedilo dugoročno rešenje problema zavisnosti.
Trajanje lečenja zavisnosti od video igara
U nekim slučajevima zavisnost od video igara može se prevazići bez stručne pomoći, ali to nije uvek moguće. Neki mladi ljudi, ali ne deca, uspevaju da prekinu zavisnost samostalno, uz jaku motivaciju i snažnu volju.
Prosečna dužina tretmana zavisi od težine zavisnosti, individualnih potreba i ciljeva pacijenta, kao i vrste programa lečenja. Lečenje zavisnosti od video igrica traje do mesec dana stacionarno (a može biti i duže), uz dodatnih 12 meseci ambulantnog lečenja.
Zašto je prevencija ključna?
Ovo nam jasno pokazuje da je intervencija izuzetno naporna, skupa i emocionalno bolna za celu porodicu. Zahteva mnogo vremena, angažovanja, prisutnosti i stalnog rada na organizaciji detetovog života.
Zato je važno podizati svest roditelja da je mnogo bezbolnije, korisnije, jeftinije i lakše baviti se prevencijom i edukacijom, kao i graditi zdrave socioemocionalne odnose sa decom, kako bi se izbegli ovako teški i dugotrajni problemi.
Autor teksta – Bojana Stanković
