Koje su to genetski nasledne osobine, a koje su to osobine koje deca uče od nas i kakav model ponašanja pružamo svojoj deci?
Verujem da se svaki roditelj susretao sa nelagodnim situacijama u kojima se nalazio tokom razvojnih faza svog deteta. Roditelji me često pitaju da li su strah, bes, prgavost, bezobrazluk, ljubomora, brzo pričanje… genetski nasledne osobine, pa evo malo da pojasnim šta sve spada pod genetski nasledne osobine.
Pored fizičkog izgleda, deca često mogu naslediti i neka nasledna oboljenja, kao i neki procenat karakternih osobina. Međutim, bezobrazluk, negativna energija, česte ljutnje kod dece ne mogu se pripisati genetici. Za decu je prirodno da uče posmatrajući nekoga. Najčešće to budu roditelji iz razloga što sa roditeljima provode najveći deo svog vremena u toku dana. U najmlađem uzrastu, tačnije oko 3 godine, deca počinju da upijaju sve što im se servira. Ukoliko je u domu više prisutna svađa, povišen ton i negativna energija, budite sigurni da će dete naučiti takav model komuniciranja. Porodica ima dominantan uticaj na ponašanje dece.
Deca uče od nas ne zato što žele, već zato što nemaju drugi model ponašanja za učenje
Najvažnije doba za razvoj i stabilnost deteta je u uzrastu od 0-7 god. Tada se formira osnova na koju se kasnije sve drugo nadograđuje. Ljubav i podrška detetu, partneru, poštovanje ljudi, onih koji su nam bliski i onih koji su nam manje bliski, način na koji se ophodimo prema njima i način na koji komuniciramo. Sve to deca uče od nas, roditelja. Ne može agresivan stil komuniciranja da bude genetski nasledan, to se jedino može preslikati od roditelja koji komunicira na taj način sa okolinom. Obzirom da oko 3. godine dečiji mozak počinje da koristi u potpunosti obe hemisfere, dolazi do pojačane želje da se sve sazna. Dečiji mozak tada upija sve što mu se plasira, bilo to dobro ili loše. Dete obično odabere da modeluje ponašanje roditelja koji je detetu jači autoritet od drugog roditelja. Naravno, to ne znači da dete voli više roditelja čije ponašanje modeluje, već samo da je taj roditelj detetu dominantniji.
Pored našeg svakodnevnog ponašanja moramo obratiti pažnju i čime su nam deca okružena, šta gledaju na tv-u, šta pretražuju na internetu, sa kojim drugarima se druže. Ukoliko imate decu tinejdž uzrasta, važno je saznati sa kime provode vreme kada su napolju. Pre neki dan me je čovek, koji me vozio taksijem, pitao šta da radi i kako da se postavi prema svojoj ćerki koja ima 13 godina i koja je naglo promenila svoje ponašanje. On lično misli da je njena drugarica dosta uticala na to jer potiče iz emocionalno nestabilne porodice. Na kraju je dodao da on ne vidi izlaz iz situacije u kojoj se nalazi. Rekla sam mu da je odlično što je primetio promenu u ponašanju njegove ćerke i da ako joj on (roditelj) ne pomogne, ko će?
Ponašajte se onako kako biste želeli da se vaše dete ponaša
Brojna istraživanja pokazuju da deca „nasleđuju“ model ponašanja tako što su roditelji uzori svojoj deci. Zbog toga mi, roditelji, moramo biti svesni da će deca zapamtiti i prihvatiti naše ponašanje, a ne ono što govorimo. Naime, ukoliko roditelji čine neke „prekršaje“ u prisustvu dece, deca neće uzimati u obzir ispravna teorijska objašnjenja svojih roditelja, već će preuzeti njihov model ponašanja.
Ukoliko ste često pod nekim stresom i ne možete da se izborite sa time, ni da ga kontrolišete, obratite se nekom stručnom za pomoć, jer deca osećaju vaš strah i on se kod njih može manifestovati na razne načine. Ako se dete ne razvija kako treba, ne spava dobro, nema dobar uspeh u školi, to ne znači da je dete loše, već da nešto nije u redu. Zadatak roditelja je da dešifruje poruku i sazna šta je uzrok toga. Jedan od odgovora je STRES. I njega deca mogu preslikati od roditelja. Iza svakog ponašanja stoji nekakva potreba za nečim. Neprimereno ponašanje nije problem, već reakcija na neki problem.
Svaki roditelj (i ja), ima neke probleme, problemčiće na dnevnom nivou, i ponekad nije lako kontrolisati svoje ponašanje. Ne možemo se osmehivati kada nam nije do osmeha, ne možemo se šaliti kada nam nije do šale u tim trenucima. I ne treba da glumimo da smo dobro ako nismo, ali to moramo reći i deci. Otvorena komunikacija i razgovor o emocijama razvijaju emocionalnu inteligenciju kod dece. Možemo slobodno reći detetu kako se danas ne osećamo nešto srećno, i da smo tužni zbog nekih problema koje moramo da rešimo i dete će nas razumeti, ali će i naučiti da je u redu biti i tužan i besan. Pokazujući iskrene emocije šaljemo deci jasnu poruku da uvek pokazuju svoje emocionalno stanje, a ne da ga potiskuju u sebi.
SMEH LEČI I POVEĆAVA IMUNOLOŠKI ODBRAMBENI MEHANIZAM I ZBLIŽAVA NAS!
Da li i emocije deca uče od nas?
Emocije su prisutne da bismo ih slušali i primili. Nemoguće je živeti bez prisustva emocija. Život nije uvek lak i zato je neophodno deliti emocije sa drugima, razgovarati o stanju u kome se nalazimo, čak onda i kada nam je teško i kada se nečega plašimo. Sve to je neophodno da se ne bi stvorio čvor u srcu. Kada naučimo sebe da otvoreno pričamo o svojim emocijama, em što će nama biti lakše u životu, em što ćemo deci davati primer kako da nauče da savladaju emocionalna stanja kroz koja prolaze.
Pružite detetu dobar primer i ono će vas oponašati. Nemojte nikada porediti svoje dete sa drugim detetom, jer je to drugo dete modelovalo ponašanje svojih roditelja. Mi roditelji treba da se zapitamo ako se naše dete ponaša neprimereno, koga je ono modelovalo pa se tako ponaša. Kroz moje iskustvo rukovodioca predškolskih ustanova, susrela sam se sa dosta pravih primera u kojima deca oponašaju svoje roditelje putem komunikacije, pokreta, ponašanja, pa čak i muzike koja se sluša kući.
Deca su odlični imitatori, zato im pružimo najbolji mogući primer za imitiranje
Ukoliko želimo da deca usvoje neke korisne navike i asertivni stil komuniciranja, mi roditelji prvo moramo da ih usvojimo i primenimo, a deca će nas oponašati u tome. Reči bez praktičnog primera nemaju efekta kod dece.
Dosta ljudi pripisuje genetici loše ponašanje svog deteta ili prebacuje odgovornost na drugog roditelja (mamu ili tatu). Time nećemo rešiti problem, već je potrebno osluškivati potrebe svog deteta i saznati šta je to što mu nedostaje pa se ponaša na takav način.
U nekim situacijama detetovo ponašanje ne mora da bude oponašanje roditelja. Istraživanja su pokazala da se dete može ponašati agresivno zato što mu nešto nedostaje, a to najčešće budu ljubav i pažnja.
“Roditelj je kao benzinska pumpa, stanica na koju se redovno dolazi da bi se napunio rezervoar”. – Izabel Fijoza
Isto kao sa automobilom koji ide na gorivo, dete ide na ljubav i kada mu ponestane goriva (ljubavi), roditelj je taj koji treba da mu sipa gorivo, tj. zagrli, voli i podrži.
Svađe sa drugarima, loše ocene, svađa sa mlađim bratom, dolazak bebe u kuću, svađa među roditeljima sve to crpi rezervoar ljubavi. Nije dovoljno voleti svoje dete rečima, potrebno je biti u interakciji sa njim, odgovarati na njegove zahteve i pružiti mu ljubav i podršku. Ponekad je pogled pun ljubavi dovoljan da se dete oseti bolje.
DETE NE ZNA ZA DRUGI MODEL PONAŠANJA, VEĆ SAMO ZA ONAJ KOJI MU SE SVAKI DAN POKAZUJE
Ponekad deca ne znaju rečima da iskažu svoj bes i ružno ponašanje. Na nama roditeljima je da otkrijemo šta je problem. Kada je mozak pod stresom, ne može da razmilšlja, da prima i obrađuje informacije, jer su njegove moždane putanje zakrčene. Zbog toga je potrebno prvo ukloniti stres. Ako roditelj u tom trenutku ne obraća pažnju, stres se u mozgu deteta još više pojačava. Decu u takvom stanju ne treba kažnjavati, već im pružiti zaštitu. Kada se dete ružno ponaša, mi se udaljavamo od njega, lišavajući ga naše ljubavi, jer ne želimo da pomisli da ga nagrađujemo ljubavlju zato što se ponaša loše. Ali ljubav nije nagrada, već gorivo. Kao kada nam stane auto na sred puta, mi mu sipamo gorivo, ne kritikujemo ga.
„Neizražene emocije nikada ne umiru. One bivaju žive zakopane i pojaviće se kasnije u ružnijem obliku„. – Sigmund Frojd
Nažalost, na većinu stvari mi roditelji ne obraćamo pažnju, ne zato što nas ne zanima, već zato što ne znamo šta sve utiče na razvoj naše dece. Dosta informacija ni sama nisam znala dok nisam zašla profesionalno dublje u istraživanja, dosta stvari sam i ja ranije drugačije praktikovala misleći da su ispravne. Ne možemo sve da znamo, ali možemo da se informisemo putem edukativnih knjiga, sajtova i blogova. Najveći blagoslov roditelji mogu osetiti kada primenom određenih tehnika pomognu svom detetu da se oseća dobro, srećno i zadovoljno. A za to nam nije potreban ni novac ni status, samo nam je potrebna svest o tome. Oslobodite se sujete, lošeg ega i predrasuda jer to su nam sve neprijatelji. Važno je da čitamo o temama koje nas muče i da sebi pomognemo.
Cilj u životu svakog deteta je da bude zadovoljno i srećno, a na nama roditeljima je da im pomognemo u tome.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
