Kada je u pitanju emocionalni razvoj deteta, deca ne žele da budemo savršeni, ona samo žele da budemo u kontaktu sa njima i sa samima sobom – žele da budemo tu.
Deca u najmlađem uzrastu nemaju osećanja, jer su ona svoja osećanja. Još uvek nemaju razvijene filtere za emocionalno razvrstavanje svojih osećanja, zato ih doživljavaju intezivno pozitivno ili negativno. To ih čini u isto vreme i predivnim bićima ali i veoma napornim za svoje roditelje. Oboje proizilaze otud što svoja osećanja izražavaju neposredno – bez filtera, bez promišljanja, bez zadnjih misli. To je najupadljivije kod male dece – promena izraza lica od vedrog do oblačnog u nekoliko sekundi. U takvim situacijama mnogi roditelji se nadju u nesigurnim, nepoznatim situacijama i neki reaguju implusivno dobro ili loše, a neki jednostavno ne reaguju. Roditelji često krive sami sebe u takvim situacijama jer u oba slučaja se osećaju odgovornim jer ne znaju da li su reagovali na pravi način.
Roditeljima je potrebna podrška!
Biti roditelj, u današnje digitalno, savremeno, brzo vreme (gde nam pažnju lako odvuče ekran) je jedan od najtežih poslova. To je prelepa obaveza koja zahteva raznovrsan svakodnevni napor kako bismo decu odgajali da se emocionalno zdravo razvijaju. A ni sami roditelji nisu sigurni da li su oni kompetentni da usmeravaju emocionalni razvoj deteta kroz lični primer, pitaju se da li su oni emocionalno zreli tj. kompetentni.
Emocionalna kompetentnost jeste sposobnost nekog čoveka da prepozna emocije druge osobe i da na njih reaguje na adekvatan način. Da prepoznamo svoja osećanja i upravljamo njima, da se oslobadjamo starih emocija, a da pri tome ne povredimo druge.
Da bi nama kao roditeljima pošlo za rukom da podržimo emocionalni razvoj deteta i pomažemo deci da se zdravo razvijaju, a da ne primenjujemo naše naučene (iz našeg detinjstva) obrasce usmeravanja, vaspitavanja, da odložimo svoje negativne reakcije i sav teret koji nosimo godinama unazad, potrebna nam je podrška, samodisciplina i kontrola, a pre svega svesnost sadašnjeg trenutka.
Moć ili autoritet?
Moć shvatamo kao mogućnost da mi odlučujemo o nečemu ili nekome. To se u uobičajenom smislu postiže kaznom ili nekim drugim oblicima manipulacije. Dok autoritet je sposobnost koju roditelji imaju, a drugi je cene jer osećaju da mogu od toga imati koristi ili nešto naučiti. Za malu decu roditelji kao takvi imaju prirodni autoritet, ako ga na taj način koriste. Svakako su manjoj deci roditelji autoriteti, važno je da kako odrastaju sve više uvidjaju da autoritet roditelja ima ključnu ulogu za emocionalni razvoj deteta. Kako bi deca naučila razliku izmedju moći i autoriteta – važno je uvek primenjivati neku vrstu dogovora umesto pravila.
Dobro vaspitanje je pre svega odnos ljubavi dece i roditelja, a autoritet se svakako gradi i to najviše delima, a manje rečima.
Autor: Bojana Stanković
