Problem agresije i agresivnosti, „težnje za moći“ i „borbe za prevlašću“ veoma je aktuelan u današnje vreme i njemu se posvećuju knjige, članci, naučni radovi, skupovi, čitavi kongresi raznih profila stručnjaka.
Da li ova činjenica znači da mi danas živimo u jednom agresivnom dobu u kome su dozvoljene sve vrste “probijanja kroz život“, ili pak da je u nizu drugih tema koje zaokupljuju današnji svet, red došao i na agresiju, pa se o njoj samo više i bolje zna nego ranije?
Ovo je odlomak iz knjige „Čovek i njegov identitet“ našeg proslavljenog, velikog Vladete Jerotića. Knjiga je napisana pre više od 30 godina i kada uporedimo ono što je Jerotić tada pisao sa današnjom nekontrolisanom pojavom agresije kod dece i odraslih, stičemo uvid da se ništa nije promenilo, možda je samo, u današnjem digitalnom dobu, ono dosta vidljivije i lakše se stiče tj. kopira.
Vladeta Jerotić nam objašnjava razliku između endogene, tj. urođene agresije i neke vrste reaktivne tvorevine, dakle neke stečene, naučene, oponašane agresije koja je u današnjem modernom digitalnom savremenom, (kako ga inače nazivamo), dobu vidljiva u skoro svim životnim aspektima i dobima.
Ako „Deca uče od nas“ verbalno – neverbalnu komunikaciju, ponašanje, manire, gestikulacije i dr, postavlja se pitanje da li se i agresija uči od roditelja ili je ipak ona endogena.
Psiholozi, psihoanalitičari i neki filozofi su se sukobljavali često oko tog pitanja, pa dok su neki mislili da je ipak više endogena nego naučena, drugi su tvrdili da agresija uvek pretpostavlja prethodnu frustraciju. To znači da ponašanje roditelja i bliže okoline uslovljava pojavu i stepen agresivnosti kod deteta, odnosno odraslog čoveka.
Svejedno da li ćemo primiti agresiju kao urođenu silu i tako je izjednačiti sa nesumnjivo postojećom urođenom agresijom kod životinja ili ćemo je primiti kao stečenu, pa njen intezitet i oblike ispoljavanja pripisati manje ili više destruktivnom uticaju socijalne sredine u kojoj rastemo – izgleda da je korisno i neophodno razlikovati zdravu od bolesne agresije. – Vladeta Jerotić
Potrebno je da roditelji razlikuju aktivnost od agresije. Dete tokom igre može ispoljavati neki prividni oblik agresije u želji za dominantnošću i pokazivanjem savladavanja određenih prepreka u igri. Nema igre bez aktivnosti koja prati izvesnu primesu agresije. U njoj nema mržnje niti neprijateljskih impulsa, pa se zbog toga ova agresija zove aktivno – spontana i prihvaćena je kao endogena tj. urođena agresija.
Od zdrave spontane agresije koja je prihvaćena kod svih bića, u ranom razvoju treba prepoznati nezdravu, bolesnu, neurotičnu reaktivnu agresiju tj. naučenu agresiju.
Posebno je kod dece važno razlikovati spontanu od reaktivne agresije i ne kažnjavati svaku dečiju agresiju pogrešno verujući da je ona smišljena
Najraniji oblik „agresije“ jeste detinje vikanje kao posledica fiziološkog odvajanja od majke i prvog kontakta sa vazduhom, kao i detetove zavisnosti od okoline.
Jer ako prvi agresivni apel odojčeta ne nađe odgovor u spoljašnjem svetu ili dobije pogrešan odgovor, može da se razvije „primarno šiziodna agresija“ koja kasnije stvara razne kriminalne tipove, sa destruktivnim težnjama, bez stida i osećanja krivice, ili vodi ka vegetativnom samorazaranju i smrti.
Neiživljena i izvitoperena agresija deteta postepeno postaje jedna od stalnih crta buduće odrasle ličnosti koja onda prenosi svoja loša iskustva iz roditeljskog doma na novu okolinu, školu, radno mesto, bračnog druga i svoju porodicu. Tako se krug agresije zatvara i u nekom trenutku imamo posla sa bolesnim društvom. – Vladeta Jerotić
V. Jerotić nam pojašnjava da je porodica oduvek bila kamen temeljac za izgradnju zdrave ličnosti deteta i da ukoliko porodica zakaže u tome, okolina (škola, internet, društvo) će dati svoj doprinos u izgradnji i oblikovanju ličnosti deteta.
Čovek je na večitoj klackalici mogućnosti, istovremeno otvoren i ugrožen suprotnim mogućnostima razvoja – može postati stvaralac koji će obogatiti svoj život i život svoje okoline, ali i neurotik, bolesno plašljiv ili bolesno destruktivan i samodstruktivan, koji će osiromašiti i uništiti svoj život i život svoje okoline.
Veći deo teksta preuzet iz knjige – Čovek i njegov identitet – Vladeta Jerotić
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
