Zašto svaki psihoterapeut klijentu kaže: “A da se vratimo u doba kad ste bili dete”

Svako dete se rodi sa neograničenim mogućnostima za razvoj potencijala, razlika je samo u tome koliko se roditelji u najmlađem uzrastu posvete edukacijama kako bi saznali šta sve mogu i na koji način svojim prisustvom da pomognu u razvoju svoje dece, da spoznaju da je svako dete individua za sebe i da shodno tome ne porede svoje dete sa mogućnostima i potrebama druge dece.

Najveće greške svi mi roditelji pravimo iz neznanja, težimo ka nekoj savršenosti svog malog deteta kako bi možda ispunili očekivanja okoline. Tako, pod uticajem okoline, neki roditelji forsiraju svoje dete da logički razmišlja već sa 2 godine.

Ne možemo razvijati nešto što se prirodno nije još razvilo.

Poznato je da se kod novorođenčeta prvo razvija desna hemisfera mozga – emocija, a tek oko navršene 3. godine se razvija i leva hemisfera – logika, tako da je gubljenje vremena objašnjavati nešto deci na logički način jer se prirodno nije razvio deo mozga koji će razumeti logiku. Dete u tom uzrastu nije nepošlusno već ne razume šta sme, šta ne, šta je opasno, šta nije. Dete reaguje u odnosu na ponašanje roditelja i najčešće osmehom, besom, srećom ili tugom, jer su to emocije koje proističu od razvijene desne hemisfere. Zato dajmo šansu prirodi da se razvije i logika tj. leva strana mozga.

Kada ćemo znati da se razvila leva strana mozga?

  • Onda kada dete počne da nam postavlja milion pitanja u toku dana – Zašto, zašto, zašto?

U uzrastu do 3. godine dete najviše vremena provodi sa roditeljima i zato se kaze da je prvi i najvažniji model ponašanja detetu roditelj. Dete oponaša svoje roditelje, putem verbalne i neverbalne komunikacije, pokreta i emocija.

Posle navršene 3. godine, kada većina dece kreće u vrtić ili dosta vremena provodi sa bakama, dekama ili drugim osobama koje ih čuvaju, u tom periodu roditelji više nisu jedini i najvažniji model koji dete oponaša, već su tu sada prisutni i drugi. Zbog toga je veoma važno obratiti pažnju na izbor vrtića  i vaspitača jer će dete provoditi više vremena sa vaspitačem nego sa roditeljima.

Ako kod kuće dete oponaša i uči od roditelja, u vrtiću oponaša i uči od vaspitača.

Do navršene 7. godine dete je već formiralo neke svoje navike, bile one korisne ili beskorisne, formiran je karakter i ponašanje deteta.

Period do 7. godine je kamen temeljac na koji se kasnije sve drugo nadograđuje. Najvažnija je emocionalna stabilnost deteta na osnovu koje se razvijaju socijalne i intelektualne veštine. Ukoliko je dete emocionalno nestabilno teže će sklapati prijateljstva u školi, postaće asocijalno i gubiće interesovanje za školske aktivnosti.

U školskom uzrastu pored roditelja, mnogo uticaja ima škola i učitelj na dalji razvoj detetovih sposobnosti, interesovanja, ponašanja, napretka ili nazatka deteta.

Ukoliko do navršene 7. godine nismo uspeli sa detetom da ostvarimo otvorenu komunikaciju, da nam dete veruje i da sve može da nam kaže i da nas pita, u uzrastu od 10, 11 godina, kada počinje period puberteta, dosta roditelja se susreće sa ozbiljnim problemima i nerazumevanjem svog deteta.

Tada se roditelji obraćaju stručnjacima i započinju sa nekim metodama koje su mučne i za decu i za same roditelje. Pubertet je najzdarviji period u kojem se deca nalaze, ali u današnje vreme i najopasniji. Deca su izložena mnogim izazovima putem digitalne tehnologije i ukoliko nemaju stečeno poverenje u roditelje da mogu u vezi svega da ih pitaju za mišljenje ili savet, deca će te informacije potražiti na drugom mestu, a to obično bude „ulica“.

Hormoni rade svoje, telo deteta se menja, mozak razvija, mnoštvo novih njemu interesantnih informacija se svakodnevno plasira. U tom periodu, dete je svesno da postaje odrasla osoba i pokušava da se tako i ponaša, ali mu nedostaju odgovori na pitanja: kako, zašto, zbog čega.

Dete će odgovore svakako potražiti, samo je pitanje od koga.

Istraživanja su dokazala da najveći broj problematičnih tinejdžera završi u neadekvatnom okruženju. Posledica toga je nerazvijena emocionalna stabilnost u najmlađem uzrastu deteta.

Emocija je stub na kome se kasnije sve gradi i od koga zavisi kakav će dete biti đak, kakvo okruženje će birati, na koji način će graditi odnose kao i kakva ce ličnost postati.

U periodu između 25 – 35 godine kada se mozak u potpunosti razvio kao organ, tada kod većine dolazi do velikih oscilacija na svim životnim poljima: posao, porodica, veze, deca… Tada dolazi do potpunog haosa u glavi.

Posledice loših partnerskih odnosa, nesnalaženje u ulozi roditelja, nezadovoljstvo na poslu i drugim životnim poljima je samo i isključivo personalno nezadovoljstvo.

Jedno od prvih pitanja koje postavi psihoterapeut klijentu glasi : „A da se vratimo u doba kad ste bili dete“.

Zato je najvažniji period za razvoj deteta u uzrastu do 7. godine života.

Najviše stresa i grešaka pravimo zbog nedostatka informacija.

Kako saznati koje su neophodne informacije u roditeljstvu kako bi roditelji bez mnogo nepotrebnog stresa uživali u nepovratnom periodu odrastanja svog deteta i bili najbolji mogući model detetu?

Na Institutu Edepa smo kreirali program i radionice kako bi roditelji dobili što više informacija, veština i primera u okviru programa za roditeljstvo.

…jer, zadovoljan roditelj – zadovoljno dete. 💖

Autor teksta: Bojana Stanković

Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com

Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com