Stručnjaci objašnjavaju da je prva godina detetovog života najkritičnija faza u razvoju detinjstva. Tu se pre svega misli na fizičke promene kroz koje beba prolazi jer se susreće sa nečim nepoznatim. U prvoj godini života bebe dolazi i do velikih mentalnih promena, kako kod bebe tako i kod roditelja, jer u tom periodu dolazi do prihvatanja nečeg novog. Ovaj, takoreći, kritični period detetovog razvoja nudi velike mogućnosti za svako dete, ali ukoliko one ne budu adekvatno iskorišćene, mogu biti protraćene.
Dr Roni Lediderman, dekan na Mailman Segal Institute, za rano detinjstvo, objašnjava da mozak novorođenčeta ima potencijal da proizvede milijarde ćelija i neurona i da te ćelije i veze između njih čine osnovu detetovog funkcionisanja u svetu. Da bismo pomogli deci da razviju što više neurona potrebno je da ih deca što više koriste.
Kako se koriste neuroni?
Neuroni se koriste tako što se razmišlja.
Kod dece u najmlađem uzrastu smo mi roditelji zaduženi da zadajemo zadatke putem igara koje će ih podstaći na razmišljanje.Ukoliko deca (odrasli), ne savladaju tehnike svakodnevnog razmišljanja, neuroni se neće razvijati, a oni koji su razvijeni vremenom umiru.
Razmišljanje se najlakše razvija putem igre i čitanjem knjiga. Suština je da mozgu stalno zadajemo zadatke da ih obrađuje, da razmišlja i da nalazi neka rešenja. Tako pomažemo deci da vremenom steknu naviku da koriste mozak za razmišljanje i rešavanje problema.
Zašto je neophodno prisustvo majke do treće godine detetovog života?
Zato što je u tom periodu najbrži razvoj mozga i sve kognitivne sposobnosti (intelektualno funkcionisanje, opažanje, mišljenje, koncentracija, pamćenje…) se tada najintenzivnije razvijaju.
U uzrastu do treće godine, deca su obično okružena kućnim prostorom, a jedini i prvi vaspitači smo im mi roditelji. Roditeljske veštine su ključne za vaspitavanje dece, za njihov mentalni, emotivni i socijalni razvoj.
Svako dete je individua za sebe i razvija se nekim svojim tempom
Prisustvo majke je kao podrška važno tokom celog života, ali u uzrastu do treće godine je neophodno zbog emocionalnog vezivanja. Teorija objašnjava da se deca u tom periodu instinktivno vežu za osobu koja provodi najviše vremena sa njima. Sigurno ste nekada čuli kada neko kaže da je baka za njega sinonim za detinjstvo ili neka druga osoba koja je u tom uzrastu najviše provodila vreme sa detetom.
Emocionalna veza koja se stvara između majke i deteta je od ogromnog značaja za budućnost deteta i stvaranje sigurnih veza.
Dokazano je da deca koja su lišena emocionalne veze sa majkom, teško uspevaju kasnije da stvore sigurnu i stabilnu vezu sa okolinom, partnerom i svojim potomstvom.
Emocionalna lišenost u uzrastu do treće godine deteta može proizvesti anksioznost, kao i strah od odbacivanja, strah od prihvatanja i strah od vezivanja.
Kroz Geštalt radionice sam se susretala sa klijentima koji su imali problem sa strahom od odbacivanja i koji su zbog toga su ostajali u nezdravim vezama. Te veze su im samo štetile, ali zbog straha da ne budu ostavljeni su se prilagođavali situacijama u kojima nisu bili zadovoljni. Ostajanje u nezdravoj zajednici može proizvesti ogromne probleme i podstaći razvoj raznih bolesti.
John Bowly, poznati psihoanalitičar, istraživao je kakve mentalne probleme može stvoriti loš odgoj u najmlađem uzrastu deteta. On je dokazao da se vezanost između majke i deteta razlikuje od bilo koje druge vrste vezanosti i da svi problemi (emocionalni, socijalni i mentalni), upravo potiču zbog loše saradnje između majke i deteta u uzrastu do treće godine.
Ako je vezanost sa majkom prekinuta ili poremećena tokom prve tri godine života deteta, dete će pretrpeti nepovratne i dugoročne posledice ove majčine uskraćenosti.
Zbog čega je važna i zašto je neophodna ta vezanost sa majkom u najmlađem uzrastu?
Uzrast do treće godine je period kada dete razvija unutrašnji model vezanosti – koji u kasnijem dobu koristi u interakciji sa drugim ljudima i tako gradi kvalitetne ili manje kvalitetne odnose.
Mi smo svi socijalna bića i prirodno imamo potrebu da se povezujemo sa drugim ljudima. Ukoliko je ta emocionalna vezanost uskraćena mnogo teže će nam biti da sklapamo međuljudske odnose, održimo dobar odnos sa partnerom i prijateljima. Sve to se odnosi i na decu.
Efekti lišavanja vezanosti:
- Delikventnost
- Smanjena inteligencija
- Depresija
- Povećana agresivnost
- Psihopatija bez naklonosti (nesposobnost pokazivanja naklonosti ili brige za druge).
Loš odgoj u prvim godinama detetovog života se kasnije ogleda u poteškoćama u učenju, poremećaju u ishrani, osećanjima nezadovoljstva životom, visokim stopama kriminala i zavisnosti i drugim ličnim i socijalnim problemima.
Pozitivni efekti vezanosti:
- Veće razumevanje tuđih emocija
- Bolji prijateljski odnosi
- Bolje ocene u školi
- Dopadanje drugima
- Manje agresivno i pasivno ponašanje
- Socijalne i emocionalne veštine
- Veća sposobnost deljenja
Prisustvo majke i emocionalna povezanost sa detetom do treće godine ne iziskuje ništa drugo već samo zagrljaj i ljubav koja je svakom detetu potrebna kako bi se napravio stabilan temelj. Ne postoji osoba kojoj ne treba ljubav. Ljubav je ipak pokretač, kako mentalni, tako i socijalni. Kada slušate govore uspešnih ljudi svaki od njih će za svoj uspeh zahvaliti nekoj osobi koja je bila njegov ili pokretač ili pratilac tokom puta do uspeha.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
