Šta su ograničavajuća uverenja i kako utiču na nas i našu decu

Ni sama nisam bila svesna kolika je moć uverenja sve dok nisam osvestila uverenja koja su me sputavala i zamenila ih onim koja su mi pomogla da se razvijem i dalje napredujem, kako na ličnom planu, tako i na profesionalnom.

Bila uverenja korisna ili pogrešna, svakako su mnogo moćna.

Uverenja su, najprostije rečeno, naša istina. To su misli koje smo prihvatili i apriori usvojili kao apsolutnu istinu, najčešće u periodu ranog detinjstva. Uverenja se najintenzivnije usvajaju do 7 ili 8 godine. Dok smo deca, mi verujemo u sve što vidimo i čujemo, ništa ne dovodimo u pitanje i sve upijamo kao sunđer. U tom periodu, najčešće usvajamo uverenja onih sa kojima provodimo najviše vremena, počev od svojih roditelja, preko baka, deka, staratelja i drugih.  

Ograničavajuća i stečena uverenja

… dve vrste uverenja sa kojima se svi mi susrećemo.

Ograničavajuća uverenja poput: Ja to ne mogu, drugi su bolji od mene, moje dete ne može da završi fakultet jer ga niko kod nas u porodici nije završio, moje dete nema talenata, eh, kada bih ja imao to, mogao bih to i to…

Sve su to sami izgovori i ograničenja koja postavljamo sebi i svojoj deci.

Većina ljudi (dece) postaje neuspešna baš zbog takvih uverenja, jer na osnovu naših uverenja mi stvaramo svoje vrednosti na osnovu kojih delamo.

Stečena ili prenešena uverenja su takođe demotivišuća i sputavaju nas i našu decu da se razvijamo. Niko ne zna šta sve može dok to ne uradi. A nikada se neće usuditi da nešto uradi ako se drži navedenih uverenja.

Oslobodite se tih beskorisnih uverenja!

Postoji jedna, meni jako motivišuća priča koja govori o naučenim uverenjima.

Večeraju muž i žena šunku i muž upita ženu: “Draga, zašto uvek kada spremaš šunku odsecaš oba kraja?”, a ona kaze: “Pa tako je to radila moja majka.” Suprug pozove svoju taštu i upita je isto to pitanje, tašta mu na to odgovori: “Zato što je to radila i moja majka.” Suprug onda pozove taštinu majku i upita je isto to pitanje, a ona mu odgovori: “Pa zato što mi je bio mali tiganj.”

Stečena uverenja nas mogu sputavati da se razvijamo, da naučimo nešto novo i da probamo nešto drugačije.

Kako se osloboditi stečenih i ograničavajućih uverenja?

Prvo, moramo naučiti da verujemo sebi, jer ako mi ne verujemo sebi šta možemo, kako će nam drugi, pa i naša deca, verovati. Potrebna je vera u sebe, razvijeno samopouzdanje i samomotivacija.

Podrška i motivacija su neizbežne ukoliko želimo da se oslobodimo ograničavajućih i stečenih uverenja. Svakodnevno podržavam moju decu kroz razne situacije, bilo da su to školske ili vanškolske aktivnosti. Skoro sam prolazila sa mojim 7 – godišnjakom adaptaciju za košarku. Prolazio je kroz strah od nepoznatog i imao ograničavajuća uverenja da on to ne može jer nije počeo ranije sa treninzima. Uz pomoć moje podrške i uveravanja da ja verujem da će mu se dopasti i da on to može, uz objašnjenja da sa košarkom ne može ranije da se počne jer je i sada lopta skoro veća od njega, uspeo je da prođe kroz strah i ukloni ta verovanja. Već par meseci 3 puta nedeljno sa nestrpljenjem ide na treninge.

Svako dete i svaki čovek je individua za sebe i najtužnije što roditelj može da uradi jeste da poredi (ograničava) svoje dete sa drugom decom. Deca se prirodno u školskom uzrastu poistovećuju sa drugom decom, težeći da se dopadnu jedni drugima kako bi se družili. Shodno tome neka deca se i bezvoljno prilagođavaju nekim vrednostima, koje se možda njima i ne dopadaju.

Neophodno je razgovarati sa decom (školskog uzrasta), da je u redu podržavati tuđe vrednosti, ali da ih ne treba usvajati ukoliko njima nisu značajne. Neophodno je podsticati asertivni stil komunikacije i ponašanja koji će pomoći deci da se zauzmu za svoje vrednosti, a da time ne povrede druge.

Evo još jedne inspirativne priče koliko nas naučena uverenja mogu sputavati u životu.

Prolazio jedan čovek pored cirkusa i spazi ogromnog slona koji je vezan samo jednim lancem oko jedne noge. Čoveku je bilo jako čudno, pošto je bilo evidentno da slon samo jednim trzajem može pokidati taj lanac. Upita šovek dresera slonova kako je moguće da slon mirno stoji vezan jednim lancem kada ga u svakom trenutku može pokidati. Dreser slonova mu odgovori: “Da, ali taj slon stoji na tom lancu vezan još kada je bio beba i kada nije mogao da pokida taj lanac. Sada, kada je porastao, slon i dalje veruje da ne može da pokida taj lanac, zato ni ne pokušava.

Oslobodite se ograničavajućih i stečenih uverenja!!! 

Autor teksta: Bojana Stanković

Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com

Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com