Često se postavlja pitanje da li je razvoj određen našom biološkom prirodom (genetikom) ili na njega utiču okolnosti iz okruženja, tj. da li nas više oblikuje ono što nam je urođeno ili ono naučeno tokom života.
Od sićušnih beba izrastamo i postajemo manje ili više sposobne odrasle osobe. U istraživanjima na ovu temu koja su sproveli svetski psiholozi ustanovljeni su tipični obrasci razvoja koji nam kazuju koliko je rani razvoj deteta, tj. rano iskustvo korisno za predviđanje kasnijeg ponašanja.
Po teoriji, svako dete prolazi kroz iste faze istim redosledom. U praksi je malo drugačije iz razloga što u današnje vreme dosta drugačijih spoljašnjih faktora nego što je to bilo u prošlosti utiče na razvoj deteta. Zbog toga razvojne faze mogu biti izmeštene iz svojih okvira.
Možda je potencijal da dete nauči da govori urođen, ali okolina u kojoj dete živi će odlučiti koji će jezik dete da progovori. To je neki prirodni proces razvoja koji datira godinama unazad, ali opet naglašavam da u praksi to može biti izmešano, preskočeno, jer ne razvija se svako dete pod istim okolnostima.
Šta je to što je urođeno?
Deca se rađaju sa predispozicijama za učenje, rađaju se sa potrebnim i korisnim refleksima za hvatanje, sisanje. Već posle par meseci bebe mogu da osete razliku između slatkog i slanog, da prepoznaju zvuk i reaguju na okolinu. Svako dete se rađa sa neograničenim mogućnostima za razvoj potencijala, čak je i dokazano da deca imaju više ambicije u predškolskom uzrastu, dok kasnije u školskom počinje da opada interesovanje za druge aktivnosti. Na sve to umnogome utiče okolina u kojoj se dete nalazi.
Stručnjaci kazuju da bebe već sa 3 meseca znaju da izazovu lažni plač (tj. da je laž urođena) kako bi privukli pažnju roditelja. Lično mislim da to nije laž bebe, već jedini način na koji beba može da pozove nekoga ako joj je neugodno.
Svako dete se rađa sa urođenim sposobnostima za bilo kakvu vrstu učenja.
Ono što će uticati na stimulaciju razvoja potencijala kod dece jeste isključivo unutrašnji svet, odnosno porodica. Roditelji su u tom najmlađem, najosetljivijem, najvažnijem uzrastu mentori svojoj deci u svakom trenutku. Roditelji su jedini odgovorni za to šta će dete okruživati, čime će se podsticati razvojne faze i šta će dete modelirati tj. oponašati.
Svako dete se rađa sa potrebom za novim saznanjima, istraživanjima i potrebom za druženjem.
Dete se može roditi sa određenim talentom, ali ukoliko nema adekvatnu podršku od strane roditelja u najmlađem uzrastu, talenat će vremenom nestati ili će se umanjiti njegov intenzitet.
Da li je sreća nasledna ili naučena?
Da li je uspeh nasledan ili naučen?
Ne postoji genetski rođeno srećno i uspešno dete.
Uspeh i sreća zavise od navika koje se svakodnevno stiču. Zbog toga sreću i uspeh možemo svrstati u naučeno, a ne u urođeno.
Većina velikana, naučnika, edukatora, prenosilaca znanja koja podstiču promenu razmišljanja kod ljudi, potiče iz nepoznatih, skromnih porodica. Mnogi od njih kada opisuju svoje uspehe naglašavaju da su za njihov uspeh zaslužni i njihovi roditelji koji su ih podržavali i verovali u njihove snove. Na osnovu toga bih pre rekla da je ljubav nasledna, a ne uspeh.
Šta je naučeno?
I dalje se dosta brka genetika sa naučenim. Zbog toga neki misle da jedino karakterna osobina deteta može biti nasledna. S obzirom da živimo u eri digitalne tehnologije, ili kako ga ja zovem DIGITALNI SVET, koji je u nekim porodicama veći autoritet detetu nego sami roditelji, dete može usvojiti model ponašanja onoga što gleda na ekranu. To nam kazuje da i karakter dete može naučiti kako od roditelja tako i od drugih autoritativnih faktora koji ga okružuju.
Baveći se istraživanjima na temu „Koji su to spoljašnji faktori koji utiču na razvoj deteta mentalno i emocionalno“ , kao i kroz iskustvo sa decom u predškolskim ustanovama, suočavali smo se sa mnoštvom situacija koje prate promenu ponašanja kod dece. Te promene se mogu ogledati na emocionalnom, socijalnom i intelektualnom nivou.
Ukoliko je dete mnogo izloženo ekranima bilo koje vrste i upija sadržaj koji gleda i koji oponaša, ono odatle uči. U takvim slučajevima je uočena promena ponašanja kod deteta koja može biti pasivna ili agresivna.
Ovo su sve naučene promene koje se mogu primetiti kod dece predškolskog uzrasta. Kada dođe do ovakvih primetnih promena u ponašanju neophodno je odmah uključiti sve osobe (roditelj, vaspitač), razgovarati o novonastalim promenama i pokušati pronaći uzrok te promene. Ukoliko se ne reaguje na promene i ignoriše problem, dete će početi vremenom da usvaja takvo ponašanje kao normalno, što mu u daljem školskom razvoju može praviti ozbiljne akademske, emocionalne i socijalne poteškoće.
Šta je sve naučeno?
- Sreća, uspeh, komunikacija, ljubav, učenje, druženje, igranje, smejanje, tuga, ljubomora, nezadovoljstvo…
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com