Svi…
Prvi sedmogodišnji životni ciklus 0 – 7 god.
Novorođene bebe se već u prvim sekundama života susreću sa nekom vrstom stresa usled izlaska iz tihog, vlažnog i mračnog prostora u svetli, bučni i šareni svet. Bebe taj stres prirodno prevazilaze. U vrtićkom uzrastu, periodu kada se najveći deo mozga, i čitavog tela uopšte, razvija kroz nova iskustva sa kojima se dete suočava (prohodavanje, razvoj govora, razvoj emocija i drugih ostalih važnih elemenata koje dete prirodno mora da nauči), dete prolazi nesvesno kroz razne vrste stresova.
Drugi sedmogodišnji životni ciklus 7 – 14 god.
Drugi veliki stres sa kojima se dete suočava je polazak u školu. To je momenat kada dete izlazi iz sigurnog okruženja u kome je boravilo veći deo svog života i u kome odgovornosti nisu bile na samom detetu već na roditeljima. Stresovi sa kojima se dete u tom uzrastu susreće vezani su za novo okruženje, tačnije, detetovu drugu kuću – školu, drugare (nova poznanstva) i učenje. Sama ideja da nešto mora da se nauči, savlada, zna, izaziva neku vrstu stresa.
Stručnjaci kažu da je doba puberteta (koje danas počinje mnogo ranije nego pre, tačnije, već oko 12 godina) najzdravije i da je u današnje digitalno doba ujedno i najopasniji period odrastanja. Razlog tome je nekontrolisana količina beskorisno – korisnih informacija koje su dostupne svima. Deca se u tom uzrastu razvijaju kako fizički tako i mentalno. U periodu puberteta, deci su potrebne informacije kako bi bolje razumeli sopstveno telo, ali i kako bi razvili svoja interesovanja. Te informacije su im u tom periodu veoma važne, a najčešće će ih potražiti putem interneta ili saznati od druge dece, što se u praksi pokazalo kao loš izbor. Zbog nedostatka bliskosti u komunikaciji sa roditeljima, vrlo često se prepuštaju različitim izazovima na društvenim mrežama koji su besplatni.
Statistika pokazuje da se svako treće dete susreće sa nekim problemom bilo da je to pojava anksioznosti, poremećaj sna, tikovi, agresivno ponašanje, pasivno ponašanje i povlačenje u sebe, gubitak energije, gubitak volje za lepim stvarima, asocijalnost, povišeni krvni pritisak, gojaznost…
Svi ti, gore navedeni problemi, su uzročnici stresa. Ono što istraživanja i iskustva pokazuju jeste da na navedena stanja dosta utiče digitalni svet u kome deca odrastaju. Deca uzrasta između 10 i 18 godina su u proseku izložena oko 6 – 7 sati dnevno nekoj vrsti ekrana. Nažalost, sadržaj koji deca konzumiraju je više štetan nego koristan. 90% dece internet koristi iz dosade, a samo 10% da bi nešto naučilo. Otuda i dolazimo do zaključka zbog čega je većina dece odustala od vanškolskih aktivnosti i zbog čega se broj dece na aktivnostima koje doprinose fizičkom i mentalnom razvoju smanjio u odnosu na period od pre 10 godina.
Stres, koji je sastavni deo svakodnevnice skoro svakog pubertetlije, a izazvan spoljašnjim faktorima kao što su: internet, društvene mreže, štetni sadržaj, zavisnost od digitalnih uređaja, negativno okruženje, neaktivnost, nezdrava ishrana, ukoliko se ne stavi u neki normalni balans, u daljem životnom periodu, kako dete bude odrastalo, praviće ozbiljne mentalne, emocionalne i zdravstvene probleme.
Treći sedmogodišnji ciklus 14 – 21 god
Prethodni period je znatno stresniji u odnosu na period kada dete postaje čovek, jer je već naučio, ili nije naučio, kako da bude odgovorno u odnosu sa drugima, ali i sa samim sobom. Ono što je važno da znamo, jeste da se završetkom ova 3 najvažnija stresna perioda životnog ciklusa ne završavaju tako što posle 21. godine nestaje stres. Nažalost, stres će se pojavljivati u svakom segmentu života u kome osoba izlazi iz zone komfora i u trenucima u kojima ne uspeva da balansira i drži stres pod kontrolom.
Kako se stres balansira?
U periodu do 18. godine, dok se dete zvanično zove „detetom“, roditelji i svi drugi koji imaju kontakt sa decom su njihovi jedini mentori u tome kako da se balansira stres. To mentorstvo se ogleda u tome što će ih naučiti o digitalnoj pismenosti i bezbednosti na internetu, što će pomagati detetu oko izbora okoline u kojoj se ono kreće i tako što će edukovati (najbolje ličnim primerom) o zdravom načinu ishrane i njenoj važnosti za zdrav život.
U narednom periodu, kada dete postane čovek i u potpunosti preuzme odgovornost nad sobom i svojim izborima, ukoliko u proteklom periodu nije steklo navedene navike, uvek može da se posveti ličnom razvoju koje uključuje digitalno, mentalno i emocionalno obrazovanje.
Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan i ukoliko vam je ova tema važna, možete mi pisati na institutedepa@gmail.com
Autor teksta: Bojana Stanković
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
