Poznato je da ono što ne kontrolišemo mi, vremenom počinje da kontroliše nas ili našu decu.
Digitalno doba u kome živimo i neograničen izbor dostupne tehnologije je nešto čega se ne treba bojati, već iskoristiti kako bismo maksimalno razvili svoje potencijale i potencijale naše dece.
Ono čega se uistinu treba bojati jeste nekontrolisano i vremenski neograničeno vreme koje provodimo gledajući štetne sadržaje, takoreći gluposti, od kojih nemamo nikakve koristi na profesionalnom i ličnom polju. Treba se bojati zavisnosti od takvih sadržaja. Danas je, nažalost, mnogo slučajeva, naročito kada su deca u pitanju, koja su postala zavisna od sadržaja koji konzumiraju.
Pored toga što su postali zavisni, stekli su i novu lošu naviku: nezainteresovani su za druge aktivnosti koje su za njih veoma važne. Istraživanja nam kazuju da se stepen zavisnosti od digitalne tehnologije povećava iz meseca u mesec što, između ostalog, smanjuje broj dece koja su zainteresovana za školske i vanškolske aktivnosti. Sve to proizvelo je manjak interesovanja za nove aktivnosti, nove sadržaje koji bi podsticali njihov emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj. Uočeno je i povećano vršnjačko nasilje, agresivno ponašanje, a povećan je i broj depresivne dece.
Digitalna tehnologija uticala je i na stagnaciju razvoja govora, tj. pojava da deca ne govore, manje govore ili ne izgovaraju čitko određene suglasnike postala je veoma česta. Razlozi za to mogu mogu biti višestruki, ali jedan od dominantnijih je nekontrolisano korišćenje sadržaja na digitalnim uređajima. Naime, kada dete provodi mnogo vremena ispred ekrana, ono nema potrebu da komunicira ni sa kim i vremenom njegov mozak prihvata informaciju da mu je centar za govor nepotreban jer se ne koristi i samim tim dolazi do stagniranja govora.
Drugi veoma važan razlog može biti emocionalne prirode izazvan sadržajima na društvenim mrežama gde vrlo često dolazi do verbalnog zlostavljanja pojedinaca što može dovesti da se dete povuče u sebe – pasivnog stanja ili čak agresivnog stanja. Takve situacije na kraju mogu rezultirati fizičkim zlostavljanjem i ukoliko dete nema otvoreni odnos tj. otvorenu komunikaciju sa roditeljima, može postati introvertno i steći naviku da ne komunicira sa drugima.
Pored gore navedenih štetnih stvari koje dete, pa i odrasli, mogu razviti, sve više se kod dece i odraslih zapaža i fizička deformacija kao posledica dugog sedenja ispred ekrana što dovodi do pojave raznih bolesti jer telo nije izloženo fizičkim aktivnostima.
Nekontrolisanost digitalnog sveta tj. sadržaja može dovesti do poremećaja čitavog nervnog sistema i može poremetiti mentalno, emocionalno i zdravstveno stanje deteta.
Posledice koje su primećene kod skoro svakog trećeg deteta:
- Nerazvijen govor, poremećaj pažnje, agresivnost, pasivnost, depresija, gojaznost, senzorni poremećaji, oslabljen vid, emocionalna razdraženost, nezainteresovanost
Ishodi korišćenja neadekvatnog sadržaja koji deca koriste putem digitalnih uređaja:
- Dečak 14 god. pronađen mrtav. Majka tvrdi da je njeno dete žrtva smrtonosnog izazova sa društvenih mreža.
- Dete 9 god. visilo na vratima pola sata zbog izazova sa društvenih mreža. Završetak, nažalost, tragičan
- Devojčica 10 god. zbog izazova na društvenim mrežama tragično završila usled gušenja kaišem oko vrata – takozvani Blackout challenge
Iz ovih skorašnjih, ali i onih starijih slučajeva koji su prijavljeni, možemo zaključiti da problem nije samo vreme koje dete provodi na internetu, već i sadržaj, tačnije ono šta to dete gleda dok je na mreži.
Najnovija istraživanja o tragičnim ishodima koji su se dogodili širom zemlje u poslednjih par meseci, a koji su prouzrokovani izazovima sa društvenih mreža, samo su potvrdila moja prethodna saznanja o tome na kom je nivou zavisnost tj. opasnost dece, ali i nas roditelja, i koliko se u stvari o tome malo javno govori. To je i jeste jedan od razloga dešavanja ovakvih situacija jer roditelji nemaju informacije šta i kako nešto da učine kako bi sprečili da se dogode ovakvi tragični ishodi.
Ne možemo deci oduzeti telefone i digitalne aparate i misliti da ćemo time rešiti problem.
Nije problem u aparatu, već u emocionalnoj zavisnosti deteta od aparata. To znači da se moramo baviti detetom. Najkorisniji način je edukacija dece o opasnostima koje im se mogu dogoditi. Važno je decu uključiti u realne događaje koji se, nažalost, dešavaju širom sveta.
Roditelji, edukujte se o tome kako mreže funkcionišu, šta je to što deci može biti zanimljivo, a opet korisno za njih. Pričajte sa decom čemu im služi telefon. Nisu svi stalno na igricama. Iskustvo mi pokazuje da neka deca koriste internet kako bi nešto novo naučila.
Deca uzrasta do 12 godina baš i nemaju svest o opasnostima koje ih vrebaju na društvenim mrežama, a prirodno je da deca uče oponašajući skoro sve što vide ili ono što im se možda u trenutku učini interesantnim. Zbog toga je neophodna uključenost roditelja u digitalni život dece.
Stručnjaci psiholozi koji se bave mentalnim zdravljem dece kazuju da većina dece svakodnevno pristupa telefonu po nekoliko sati iz dosade, iz neznanja šta da rade u slobodno vremene. Takođe, stručnjaci kazuju da sadržaj koji dete konzumira na internetu dosta može reći o njegovom trenutnom emocionalnom stanju.
Kako naučiti i savladati kontrolu nad tehnologijom i dobiti korist od nje?
– Edukacija! Edukacija! Edukacija!
Edukacija o korisnim informacijama koje nam mogu pomoći da se razvijamo na ličnom i profesionalnom polju. Konstruktivni i vremenski ograničeni sadržaji koji se konzumiraju i koji najviše utiču na stvaranje zavisnosti od digitalne tehnologije.
Tokom istraživanja o tome koliko su deca bliska u komunikaciji sa roditeljima povodom sadržaja koji gledaju na digitalnim uređajima, došla sam do informacija da je medijacija roditelja na minimalnom nivou, što dodatno otežava deci da saznaju o opasnostima koje ih mogu zadesiti, a takođe su uskraćena da saznaju i o korisnim stvarima koje mogu raditi putem digitalnih uređaja.
Krajnji rezultat je ponašanje deteta, to je posledica, a realan problem je na mnogo dubljem emocionalnom nivou. Tragične posledice su nažalost uzroci emocionalne nestabilnosti koje potiču iz najranijeg detinjstva, a u čijoj izgradnji najviše utiču roditelji.
Pored roditelja najveću ulogu u razvoju emocionalne stabilnosti imaju i vaspitači koji kroz određene aktivnosti mogu podsticati stabilnost deteta, kako bi se dete lakše adaptiralo na digitalni svet u kome će odrastati. Edukaciju o razvoju ličnosti u digitalnom svetu je najkorisnije započeti u predškolskom uzrastu kako bi se deca pripremila na polazak u školu i bliže se upoznala sa bezbednošću na internetu.
Edukacija dece u najmlađem predškolskom uzrastu je od esencijalnog značaja za razvoj emocionalno zdrave i stabilne ličnosti.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
