Zašto se kod roditelja javlja griža savesti kada razmišalju o sebi kao roditeljima i svom odnosu prema deci?
Da li vam se nekad desilo da nešto dozvolite detetu, iako znate da to nije zdravo za njega, a potom osetite grižu savesti jer ste mu to dozvolili?
Ili ako mu ne dozvolite npr. da jede nezdravu hranu, da osetite krivicu jer ste odbili njegovu želju za brzom hranom.
Griža savesti ne nastaje zbog onog što se dogodilo ili zbog nečega što je roditelj uradio, već je izgrađuju uverenja koja roditelj ima povodom tog događaja ili toga šta je uradio.
Postoje 3 tipa griže savesti koje roditelji doživljavaju:
- Nepotrebna griža savesti – ako je danas lep dan i želite dete da izvedete napolje, a onda sutradan vidite da ga sve svrbi jer jučerašnje sunce nije prijalo njegovoj koži, normalno je da će vam prvo pasti na pamet pitanje: Zašto ste ga izveli napolje.
Ili na primer, jedno od čestih pitanja koje sebi postavljamo iz griže savesti, a sa kojim se svaki roditelj (i ja, naravno) suočava, jeste “Da li dovoljno vremena provodim sa detetom?”.
- Hronična griža savesti – možda vas stalno muče misli da li sve što radite, radite u korist svog deteta i da li će ono imati neke propuste u životu zbog toga. Na primer, možda mnogo brinete o tome kako ćete vaše dete pripremiti za budućnost.
- Prikladna griža savesti – ona može biti i dobra jer osećanje kajanja može signalizirati da vaši postupci nisu u skladu sa vašim vrednostima, što vas može motivisati na pozitivnu promenu.
Na primer, kada vas grize savest što ste vikali na dete, to može biti signal da razmislite o tome da pronađete drugi način za vaspitanje svog deteta. Ili, ako se osećate loše što ste se izvikali na dete, taj osećaj može biti signal da bi trebalo da pronađete neki drugi način da umanjite stres.
Većina roditelja govori da ih muči osećaj krivice. Ipak, najpodložnije osećaju griže savesti jesu zaposlene majke koje su morale posle porođaja da se vrate na posao.
Iako neki roditelji tvrde da mogu da balansiraju rad i roditeljstvo, pogotovo kada su deca u jaslenom uzrastu, praksa nam kazuje da je to dosta teško jer stanje majke govori da nije lako popeti se na višu korporativnu lestvicu i u isto vreme biti „majka godine“.
Nekada se smatralo da je majka glava porodice u smislu održavanja kuće. Tada je žena više vremena provodila sa detetom. U poređenju sa današnjim, modernim dobom, u kome je jednakost prava rada izjednačena u pogledu muškarac – žena, može se reći da majke danas provode, možda ne onoliko vremena sa decom kao ranije, ali provode dosta kvalitetnijeg vremena zajedno.
Nije važan kvantitet, koliko je važan kvalitet vremena koje provodimo sa svojom decom.
Majka može provesti i 15 sati sa detetom, a da bude zauzeta svojim kućnim poslovima i nervozna zbog istih. Takođe, može raditi van kuće, a vreme koje provodi u kući posle posla sa porodicom može kvalitetno organizovati i iskoristiti.
Većina roditelja misli da je u odrastanju dece najvažniji najmlađi predškolski period u kome je prisustvo roditelja veoma bitno. Međutim, istraživanja nam kazuju drugačije.
Svaki period detetovog odrastanja je važan i potrebno je prisustvo roditelja u svemu, ali jedan od najopasnijih perioda je doba adolescencije. Mnogi misle da su im tada deca već velika i da mogu sami da se snađu u većini situacija i da su dovoljno zreli za donošenje nekih odluka. Nažalost, ne shvataju da je dete u tom periodu samo fizički veliko, ali da iskustveno još uvek nije odraslo i da nema pravu percepciju onoga šta je dobro i onoga šta je loše.
U tom periodu prisustvo roditelja je od velikog značaja za detetovu budućnost jer dete ako nema poverenje, otvorenu komunikaciju, emocionalnu povezanost sa roditeljem, tražiće je na nekom drugom mestu, a to obično bude ulica.
Griža savesti je emocija koju je ponekad teško kontrolisati.
Veoma često neki roditelji dođu u iskušenje da preduzmu neke drastične mere kako bi se oslobodili griže savesti. To, nažalost, dugoročno može napraviti više štete nego koristi.
Osećaj krivice može uticati i na ponašanje roditelja, jer mogu biti u iskušenju da urade nešto što nije dobro za njihovo dete da bi se otarasili griže savesti.
Na primer, dajete detetu svaki dan da jede brzu hranu, jer ne možete da gledate kako je dete tužno kada mu zabranite da je jede, a istovremeno osećate krivicu što dete jede ono što nije zdravo za njega i što mu šteti.
U tim slučajevima, kod roditelja kasnije dolazi do osećaja griže savesti jer zna koliko je takva vrsta hrane štetna za dete.
Ono što je zajedničko za sve nas roditelje jeste da ćemo uvek zbog nečega imati osećaj griže savesti i pitati se da li smo dobri roditelji i da li se dovoljno posvećujemo deci.
Kada biste pitali decu kako ocenjuju svoje roditelje na skali od 1-10, šta mislite kolika bi bila prosečna ocena?
Iskustva mi govore da te ocene stalno variraju. Nekad za ono što roditelj misli da je korisno i potrebno detetu, dete može da misli da je to za njega beskorisno.
Svako dete će drugačije doživljavati ponašanje roditelja, baš zato što je svako dete individua za sebe i na autentičan način doživljava svaku situaciju, bila ona loša ili dobra.
Na primer, u situaciji u kojoj su deca prošla kroz razvod roditelja, jedno dete opisuje oba roditelja pozitivno, opisuje koliko su se trudili i nakon razvoda da sarađuju i budu u korektnim odnosima. Drugo dete opisuje te iste roditelje kao sebične i krivi ih jer je moralo tako brzo da odraste i propusti važne segmente u detinjstvu.
U ovom drugom slučaju je nemoguće je da roditelja ne muči griža savesti zbog ovakvog osećanja deteta.
Neki roditelji se često samoosuđuju i kažnjavaju zato što ih grize savest i samim tim šire nezadovoljstvo oko sebe, pa i na svoju decu.
Ne dozvolite da vas samoosuđivanje onemogući da postanete najbolji roditelj svome detetu.
Da li je normalno da nas ponekad zbog nečega grize savest u roditeljstvu?
– Jeste, sigurno.
Važno je da prepoznamo razliku između osećaja krivice i griže savesti i uskladimo svoje ponašanje sa time.
Ne postoji savršen roditelj, a dete ni ne želi savršenog roditelja.
Kada biste sebe zamislili kao savršenog roditelja, šta bi to značilo?
Da radite sve kako treba?
Šta bi se desilo sa vašim detetom kada odraste i kada shvati da ne može da opstane u nesavršenom svetu okruženo ljudima koji greše?
– U nekom trenutku bi ga šef, partner, prijatelj izneverio i zato treba da nauči kako treba da se izbori sa razočarenjem i nesavršenim ljudima.
Svaka roditeljska greška jeste prilika da dete mentalno ojača, što znači da otvoreno pokazujemo detetu i naše neuspehe kako bi deca iz njih učila.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
