Na jednom od fenomenalnih predavanja svetski priznatog molekularnog biologa dr. Brus Liptona, dobila sam širi uvid u način na koji se aktiviraju i funkcionišu naši geni, koje svako živo biće poseduje, i koliko oni utiču na naše ponašanje i ponašanje naše dece.
Koliko smo zaista srećni, zadovoljni, uspešni, i ono što je najvažnije zdravi, i ko je odgovoran za to, u stvari, ko/šta aktivira naše gene ili ih uopšte ne aktivira?
Istraživanja dr. Brus Liptona su otkrila da okolina koja šalje signale membrani, kontroliše ponašanje i fiziologiju ćelije, aktivirajući ili ne aktivirajući gene. Njegova otkrića, koja se suprotstavljaju etabilarnim naučnim pogledima da život kontrolišu geni, najavila su jednu od danas najvažnijih grana nauke, epigenetiku.
To bi po dr. Liptonovim istraživanjima značilo da okolina kontroliše gene i ponašanje: ko promeni misli, on menja svoju biologiju. Signal iz okoline utiče na protein, a protein utiče na aktivaciju gena. Geni sami od sebe ne mogu da se aktiviraju.
Na primer, ako neko ima nasledni gen za neku bolest, ali ukoliko ne postoji neki okidač iz okoline (stres, loša ishrana, toksično društvo, loši odnosi u porodici), ta bolest se neće možda nikada aktivirati. Takođe, ukoliko neko dete ima neke genetski nasledne talente, oni se neće aktiviraati ukoliko nemaju podsticaja iz okoline.
okolina kontroliše gene
Dr. Lipton objašnjava značaj i važnost energije za život i kaže da je život energija, energija je osećaj, pa se postavlja pitanje: ko to utiče na to kako ćemo se mi osećati? – Okolina!!!
Koliko sve ovo utiče na zdravlje dece i odraslih i kakve veze okolina ima sa time?
Ako hormoni utiču na naše zdravlje, šta utiče na hormone? – Okolina!!!
Kako da sačuvamo svoje zdravlje i ostanemo zadovoljni u životu?
Naši učinci zavise od naših navika. Navike su sve ono što svaki dan radimo, bilo dobro ili loše, a naše navike se stvaraju na osnovu našeg osećanja, a kako ćemo se osećati, zavisi od spoljašnjih faktora, a to je okolina!
Kako se kreira naše ponašanje? – Na osnovu našeg osećanja.
Dr. Lipton kazuje da se ponašanje gradi još u majčinom stomaku.
Zamislite bebu u stomaku u čijoj spoljašnjoj okolini je nonstop buka, lomljava i svađa. Testiranjem jednog takvog slučaja pokazalo se koliko beba u stomaku doživljava stres jer se na svaki jači zvuk pomerala i trzala u stomaku. Pa se pitamo: da li je ponašanje, agresija, stres, posledica lošeg okruženja koje direktno utiče na pojavu stresa kod majke, a koja sve to prenosi na bebu, ili se ipak ponašanje gradi posle rođenja.
Da bi se kod dece razvile sve neophodne kognitivne sposobnosti, da bi se razvijala emocionalna i socijalna inteligencija, empatija, i da bi deca naučila da uče, uslov za to jeste stanje – osećanje.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
