Stručnjaci kažu da je mašta nezamenljivi car detinjstva i da predstavlja duševni život deteta.
Deca počinju da razvijaju maštu čim postanu svesna sebe. Mašta podstiče razvoj kreativnosti i zbog toga je važno kod dece još u najmlađem uzrastu podsticati maštu kroz igru. Deca kroz maštu proširuju vidike i umne sposobnosti, razvijaju govor i uče razna emocionalna stanja.
Kroz kreativnost deca se upoznaju i razvijaju svoj karakter i svoja interesovanja. Mašta je odgovorna za razvoj kreativnosti, a kreativan um se definise kao um koji šta zamisli to može i da ostvari. Kreativnost je poput mnogih talenata, ako se ne razvija kroz igru, čitanje, učenje iz edukativnih i korisnih materijala ono se neće ni razviti. I ovde, kao i kod mnogih drugih faktora koji utiču na razvoj, važna je okolina koja mora biti podsticajna.
Zašto današnje digitalno doba može biti pomalo i štetno za razvoj kreativnosti kod dece?
Zato što se kroz neke igrice i druge ustaljene sadržaje putem digitalnih uređaja ne podstiče kreativnost u smislu da dete razmišlja i izmišlja, već mu se plasira polugotov proizvod koji samo treba da prilagodi kako bi ostvario neke rezultate. Postoje i izuzeci kada su u pitanju igrice koje sadrže edukativne sadržaje koji mogu podstaći decu da razmišljaju edukativno i delimično podstičući kreativni um kod dece.
Kreativnost voli slobodu jer samo tako dete može biti slobodno da istražuje kroz maštu, dobijajući nova saznanja koja mu pomažu da razvija postojeće i stimuliše razvoj nekih novih talenata.
Kako se najbolje razvija kreativnost kod dece?
Tako što će dete boraviti u podsticajnom okruženju gde mu se nece baš sve braniti da dodirne, pipne i oseti. Tako što okolina neće ismevati njegove pokušaje i neuspehe i gde će ga motivisati da i kada padne, da se podigne i ustane. Detetu treba omogućiti da vidi svet kao mesto puno mogućnosti.
Razlika između kreativnog i uobičajenog razmišljanja jeste u tome da kreativno mišljenje zahteva kompletan razvoj kognitivnih sposobnosti. Deca koja kreativno razmišljaju konstruktivnije koriste svoje slobodno vreme, spremnija su za nove izazove, lakše podnose poraze, a sklona su i bržem usvajanju razvoja samomotivacije, koja je najvažniji pokretač u životu. Kreativna deca imaju ispunjenije detinjstvo, ali i ogroman benefit za kasniji razvoj u životu.
Zašto je važno ne forsirati decu da budu kao drugi?
„Prilagođavanje može u ogromnoj meri da ograniči razvoj dečijih potencijala“. Forsirajući decu da se prilagode većini, ne dajemo im šansu da razvijaju svoju autentičnost i podstiču razvoj svojih interesovanja i talenata. Gurajući decu da oponašaju drugu decu u nečemu što roditelj misli da je dobro, povećavamo mogućnost razvoja nesnalažljivosti kod deteta zbog čega može doći do gubitka samopouzdanja i smanjenja šanse da dete ikada pronađe svoju svrhu interesovanja i značenja u životu. Takva deca uvek rade poslove koje ne vole i koje su im takoreći nametnuti.
„ Nijedan čovek se ne uklapa u svaku grupu, pa ni dete“.
Razlike između uspešne i manje uspešne dece se mogu uočiti još u mlađem predškolskom uzrastu. Te razlike možemo uočiti posmatrajući decu na koji način se ophode prema drugima, na koji način se igraju, na koji način razmišljaju kako nešto da reše.
Dobra stvar leži u tome što se uspešna deca ne rađaju, već se izgrađuju. Najveći udeo u izgradnji uspešnog – kreativnog deteta zavisi od okoline koja dete okružuje u periodu od 1-6 godine. Navike koje se u tom periodu steknu (dobre ili loše), ostaju za celi život. Ako dete razvije neophodne discipline i nauči kreativno da razmišlja, mnogo lakše će se snalaziti u novim životnim okolnostima i školskim i vanškolskim aktivnostima.
Odgovorite sebi na pitanja:
(Pitanja se odnose na decu vrtićkog uzrasta od 3-6 godina)
- Čime se moje dete najviše zanima (igra) svaki dan?
- Da li mu je ok i da se igra sam ili mu je više potrebno društvo za igru?
- Da li prvo donosi odluku logički ili putem emocija?
- Koja aktivnost mu je najzanimljivija: likovna, fizička ili muzička?
- Da li se uvek javi prvo da nešto kaže ili čeka da se neko javi pre njega?
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
