Da li znate koji je danas najplaćeniji posao na svetu?
- Razmišljanje
Mozak je složen organ, komplikovan, a opet toliko jednostavan. Naravno, samo ukoliko naučimo da ga koristimo na pravi način. Toliko toga možemo da dobijemo i ostvarimo u životu samo ukoliko ne zadajemo beskorisne zadatke svom mozgu. Beskorisni zadaci doprinose da mozak stagnira, a ne da se razvija dalje.
Zamislite naš mozak kao jednu mašinu koja proizvodi kreativne ideje i time čini život pojedinca boljim i uspešnijim. Ta mašina funkcioniše tako što našem mozgu šaljemo informacije (zadatke) koje on treba da obrađuje i da nam daje rešenja. Ako mozak dobija beskorisne informacije (ono o čemu svaki dan razmišljamo), on će te, beskorisne, informacije i obrađivati.
Važno je da svoj mozak doživimo kao alat koji nam može toliko poboljšati život tako da živimo, a ne da životarimo
Mi smo gospodari sopstvenog mozga i naš zadatak je da mu svakodnevno zadajemo zaduženja, da iskoristimo mozak da radi za nas. Ako mi ne koristimo mozak, mozak će koristiti nas. Isto je i sa dečijim mozgom. Međutim, manja deca ne znaju koje su to kreativne i korisne informacije koje mogu i koje bi trebalo da šalju svom mozgu kako bi što više iskoristili njegove potencijale. Zato im, mi roditelji, moramo pomoći tako što ćemo podsticati njihov mozak da razmišlja kreativno, dajući im kreativne zadatke.
Naučnici su otkrili da ljudi koriste mozak na dva načina. U zavisnosti od toga na koji od dva načina mozak razmišlja, naučnici razlikuju bazični mozak i supermozak.
Meni je lično ovo saznanje pomoglo da pomerim pravac razmišljanja ka mnogo višem nivou. Zato ću se potruditi da Vam do detalja opišem u čemu je razlika između bazičnog mozga i supermozga.
“Da bi svet bio stvoren po meri, mora imati stvoritelja”
Mi smo stvoritelji, a ne naš mozak. Naš mozak radi za nas, a mi smo ti koji svaki dan odlučujemo šta ćemo da mu naredimo, o čemu će da razmišlja. Osoba koja ima supermozak nije genije, niti je supermozak genetski nasledan. Osoba sa supermozgom je ona koja je osvestila koja je uloga mozga, kakva je njegova funkcija i na koji način može da ima koristi od njega.
Supermozak – razmišlja kako da bude drugačiji od drugih, voli izazove, ne voli dosadu i rutinu, voli da čita, da usvaja nove informacije, radoznao je, voli da istražuje, rizikuje, brzo se prilagođava u svemu, ne zanimaju ga stvari koje interesuju većinu, svakodnevno nalazi inspiraciju u životu, voli da dobija zadatke jer na taj način razvija ideje.
Bazični mozak – razmišlja suprotno: robuje ustaljenim navikama, retko mu se dani razlikuju jedan od drugog, voli kada je sve poznato, ne voli da rizikuje, oseća se prijatno kada je sve jednolično, pa čak i ako je dosadno, nije zainteresovan da nauči nove veštine, mnogo vremena provodi pasivno, takoreći, beskorisno i iz tog razloga mu se i ne rađaju nove ideje.
Ukoliko ste se pronašli u odlikama bazičnog načina življenja, a želite da živite drugačije, nije kasno, potrebno je da osvestite da zaista želite promene, da počnete da primenjujete veštine i da razmišljate kreativnije. Ako ste prepoznali bazični način življenja i razmišljanja i kod svoje dece, možete i njima pomoći da usvoje veštine i razviju supermozak.
Mozak ima tu jedinstvenu sposobnost:
što mu se više traži da razmišlja, on više daje.
Za razliku od drugih organa u telu, mozak stalno evaluira, tako što usvaja nove veštine.
Sve ovo se odnosi na mozak odraslog čoveka, ali i na dečiji mozak. Velika greška koju pravimo je što ograničavamo sebe i svoju decu da razviju maksimum svojih sposobnosti, da koriste mozak što više i da steknu naviku razmišljanja.
Razmišljanje je najidealniji način da treniramo svoj mozak
Kada shvatimo da je sve u našem načinu razmišljanja i da je dovoljno samo da osvestimo šta sve možemo da uradimo da našoj deci i nama bude bolje u životu, rezultati će biti neverovatni.
Da bismo deci pomogli da nauče kako da kreativno razmišljaju, moramo im probuditi znatiželju za nečim. To ćemo postići tako što ćemo otkriti koja su interesovanja naše dece ili koja bi im interesovanja mogla biti od koristi, a onda im to ponuditi, tj. zadati dečijem mozgu zadatak da razmišlja o tome.
Stručnjaci su dokazali da ukoliko tokom celog našeg života ne koristimo mozak tako što ćemo mu zadavati zadatke tj. buditi želju za nečim, da takav mozak brže stari i postaje senilan. Mozgu je potrebno da je non-stop angažovan kako bi zdravo funkcionisao.
„Razmišljanje je najteži posao na svetu, što je verovatno razlog zašto ga se samo malobrojni late“ – Henri Ford
Ne postoji uputstvo za korišćenje mozga, ali smo svi čuli da zdrava ishrana utiče na razvoj mozga i štiti ga od raznih bolesti. Međutim, i pored zdrave ishrane mozak je potrebno hraniti i intelektualnim sadržajem.
Ljudi se ne rađaju sa supermozgom, on se vremenom stvara tako što usvajamo navike kreativnog razmišljanja
Ukoliko uspemo još u predškolskom uzrastu da naviknemo decu da razmišljaju i koriste svoj mozak za rešavanje problema, tj. zadataka, razviće ovu neprocenjivu veštinu koja će im pomoći da prepoznaju šta je korisno, a šta beskorisno i da ne gube vreme na gluposti.
Poznato Vam je da je deci najveći neprijatelj “dosada“ – mozgu se šalju informacije da nema o čemu korisnom da razmišlja i tada mozak počinje da razmišlja o nebitnim i beskorisnim stvarima (glupostima).
Pokazaću Vam jednu interesantnu i veoma korisnu vežbu, kako da steknete naviku kreativnog razmišljanja.
Pomoću ove vežbe svakodnevno pokušajte da steknete veštine kreativnog razmišljanja.
Vežba – Tehnike izazivanja svog uma –
- Zapišite na parčetu papira pitanje koje Vas muči, opterećuje
- Sada zapišite bar 10 realnih odgovora na to pitanje, ali ne one odgovore koji Vama odgovaraju, već realne odgovore
- Eliminišite one odgovore za koje mislite da su nemogući za Vas
- Treba da Vam ostane bar 3 odgovora
- Počnite da razmišljate odmah o njima, na taj način šaljete zadatak vašem mozgu da počne da obrađuje odgovore i da traži rešenje.
Ukoliko ovaj postupak primenjenjujemo često, naš mozak će steći naviku da razmišlja i da donosi rešenja.
Ovom vežbom možete izazivati i um Vašeg deteta tako što ćete mu Vi postaviti pitanje, a ono će Vam dati nekoliko odgovora. Pomozite detetu da izabere 3 odgovora za koja misli da su mu najprihvatljivija i pustite ga u akciju. Dete će početi da stiče naviku razmišljanja, što je od velikog značaja za njegovu budućnost. Videćete koliko je to kod dece jednostavnije i delotvornije, iz razloga što je njihov mozak manje opterećen nego mozak odraslih.
Ono što nam je svima zajedničko je rešavanje svakodnevnih problema. Rešenje postoji za svaki problem, razlika je samo u tome koliko se svako od nas posveti razmišljanjima i traženju rešenja za postojeći problem.
Cilj koji nije ostvaren je problem koji nije rešen
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
