Koliko negativno, a koliko pozitivno današnji mediji utiču na psihički i socijalni razvoj naše dece?
Živimo u vremenu u kome nam se nudi veliki izbor različitog sadržaja u medijima, ali nažalost ne možemo se baš pohvaliti nekim kvalitetnim izborom obrazovnog programa koji se plasira našoj deci. Istraživanja Centra za profesionalizaciju medija i medijske pismenosti, otkrivaju da u 56% emisija koje se prikazuju na televiziji sa nacionalnom frekfencijom, dominiraju teme sa negativnom konotacijom. U većini “zabavnog programa” preovlađuje nasilje, govor mržnje, narkomanija, alkoholizam i ružne reči.
Ono šta deca gledaju najviše u toku dana, to i postaju.
Nije to ništa neobično. To je prirodni proces usvajanja putem gledanja. Deca se oblikuju po modelu ponašanja koji vide. Stoga je neophodno da im se mi roditelji posvetimo, tako što ćemo im pružiti dobar model ponašanja i edukovati decu šta, kada i koliko vremenski da gledaju na televiziji.
Od velike važnosti je šta dozvoljavamo deci da gledaju. Ukoliko roditelji ili neko iz porodice svakodnevno gleda rijaliti programe, filmove u kojima dominiraju scene nasilja, crnu hroniku i emisije sličnog sadržaja, budite uvereni da će i Vaše dete steći naviku gledanja takvog programa koji će mu samo odmoći u intelektualnom razvoju, a pomoći da razvije “uličarski” način komunikacije i ponašanja.
Često prikazivanje nasilja na televiziji, u filmovima ili video igrama može negativno uticati na decu na više načina:
– povećanje agresivnog ponašanja
– pojavu straha
-smanjenje empatije
-doživljavanje nasilja kao najboljeg načina za rešavanje međuljudskih sukoba
Da li iko to želi svom detetu?
Moramo voditi računa i o sadržaju crtanih filmova koje deca gledaju, iz razloga što većina dece mlađeg uzrasta nema razvijenu svest i ne razlikuje realno i nerealno pa sve što vide doživljavaju kao stvarno.
Verujem da su neki od roditelja imali situacije kada su dobijali od dece pitanja poput: da li postoji duh, kada neko umre, da li moze opet da se rodi, pa čak i usvajanje nekih neprimerenih reči u tom uzrastu, poput : bestraga ili dođavola. Lično sam prolazila kroz slične situacije sa mojim sinom koji baš zbog tog duha iz crtaća jedno vreme nije smeo da spava sam u svojoj sobi i čak se noću budio zbog osećaja straha. Možda će nekome to delovati čak i simpatično, ali znajte da nije ni malo naivno, jer svi naizgled “bezazleni” strahovi mogu ostaviti posledice na psihički i emocionalni razvoj dece.
Stručnjaci su se usaglasili da se deca nalaze pod velikim uticajem medija i da neprimereni sadržaji medija mogu loše uticati na psiho-socijalni razvoj dece, ali i odraslih.
Pored odabira sadržaja programa koji gledamo mi i naša deca, važno je ograničiti i vreme provedeno ispred tv-a. Dokazano je da ukoliko deca i odrasli gledaju do kasno televiziju i još ako je sadržaj programa uznemirujući, to može prouzrokovati nesanicu i teške snove, koji će uticati na poremećaj sna, a poznato je koliko nam je važan san za zdravlje i funkcionalnost u životu.
Mediji, kao i sve drugo u životu, mogu imati svoje negativne, ali i pozitivne strane
Na koji način će mediji uticati na decu zavisi od njihovog sadržaja , konteksta u kojima se oni doživljavaju, od načina upotrebe, ali i od individualnih osobina dece.
Mediji (novine, televizija, časopisi, radio stanice…) mogu uticati na to kako će i kakva će prijateljstva deca sklapati, takođe, utiču i na razvoj kognitivnih sposobnosti. Zato bi deci trebalo ponuditi sadržaje u kojima su u središtu dečiji likovi, koji su im bliski i koji pokazuju na koji način deca mogu nešto promeniti u svojim i tuđim životima.
Pozitivan uticaj mogu imati mediji čiji sadržaji prikazuju da su učenje i uspeh u školi prilika za razvijanje novih talenata i veština. Uz obrazovne emisije, predškolci postaju spremniji za polazak u školu, lakše prolaze kroz tu veliku promenu iz vrtića u školske klupe.
Mediji su toliko uticajni da mogu obogatiti živote dece, promeniti nezdrave vrste ponašanja, mogu podstaći dečiju maštu i kreativnost.
Koristeći medije, deca mogu proširiti svoje obrazovanje i znanje i mogu razviti toleranciju.
Da bi deca postala razumni korisnici medija, potrebno je da imaju izgrađen kritički stav. U izgradnji kritičkog stava, najvažniju ulogu imaju odrasli. Roditelji bi trebalo da pokažu interesovanje i da znaju sa kakvim medijima njihova deca imaju dodira, šta ih u tim medijskim sadržajima privlači, po kom kriterijumu biraju ono što gledaju/čitaju/prate i kako se pod uticajem svega toga menjaju.
Kakav odnos će deca imati prema medijima i u kom pravcu će ih mediji oblikovati zavisi od njihovog ranog iskustva koja stiču u porodici i s roditeljima kao prvim modelima ponašanja. Zato veliku pažnju treba pokloniti i izgradnji kritičkog stava i medijske pismenosti cele porodice kao prvog i najvažnijeg modela ponašanja.
Iskoristite najbolje što mediji nude da biste unapredili svoj i dečiji intelektualni razvoj.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
