Oko 250.000 mladih između 12 – 24 godine, tretiraju se kao zavisnici od digitalnih uređaja. Tako je pisalo u godišnjem izveštaju Saveza vlade Mechthild Dyckmans.
Pre 5 godina doktori u Južnoj Koreji, modernoj industrijskoj državi, vodećoj u svetu u informacijskoj tehnologiji, zabeležili su kod mladih osoba znatan porast poremećaja pamćenja, pažnje i koncentracije, kao i emocionalnog i mentalnog otupljivanja. Tu kliničku sliku nazvali su digitalna demencija.
U Nemačkoj vreme korišćenja mobilnog telefona kod učenika devetog razreda trenutno iznosi gotovo 7,5 sati dnevno, što je pokazala jedna velika anketa sprovedena među 43.500 školaraca, dok korišćenje drugih digitalnih uređaja nije uzeto u obzir.
U Srbiji preko 90% dece školskog uzrasta provodi vreme na internetu iz dosade, a među prvima smo u Evropi gde nam je preko 80% dece dnevno izloženo od 6-8 sati ekranima i internetu.
Da li je google površnost ili hermaneutika?
Ko prepusti spravi da misli umesto njega, neće postati stručnjak
Korišćenje sadržaja sa interneta je površnost ukoliko nismo teoretski i praktično potkovani znanjem.
Istraživanje nekih činjenica na internetu bez prethodnog znanja nas neće načiniti stručnjacima.
Sadržaj sa interneta se može koristiti kao dopuna već postojećeg znanja.
„Digitalna demencija je više od zaboravnosti. Zašto milioni i milioni ljudi koristi internet, a ne sopstveni um? – Zato što je lakše da neko drugi razmišlja umesto njih. To je isto kao svakodnevna vožnja automobilom umesto šetnje. Premalo kretanja vremenom izaziva velike fizičke tegobe koje utiču i na psihičko stanje čoveka. Tako isto i nekorišćenje uma da razmišlja vremenom dovodi do sužavanja mozga što utiče na mentalne i emocionalne promene.“ – Manfred Spitzer nemački neuronaučnik.
Mozak funkcioniše slično kao i mišić: ako se koristi on raste, ako se ne koristi on se smanjuje.
U pitanju su naša deca!!!
Posledice nekontrolisanog korišćenja interneta utiču na nerazvijanje samokontrole, bez samokontrole deca ne znaju kada je dosta interneta i kada i trebalo da započnu da rade korisne aktivnosti. Bez samokontrole deca nisu u stanju da razvijaju emocionalnu inteligenciju i tako nauče da kontrolišu sopstvene i tuđe emocije.
Istraživanja su pokazala da deca koja broje veliki broj online prijatelja, da su u realnom životu usamljena. Takođe su pokazala da veći broj online prijatelja nije bezbedan za dete jer dete izlaže svoju intimu i intimu svoje porodice ispred većeg broja nepoznatih ljudi, od kojih se nekolicina krije iza lažnih profila, što može ugroziti detetovu bezbednost, a otuda i pojava sve većeg broja online predatora.
Ko sam i gde sam???
Samo ako zna gde je, čovek može dospeti tamo gde hoće
Statistika nam govori da je većina dece školskog uzrasta zavisna od digitalnih uređaja, tačnije od interneta i sadržaja koji konzumiraju, od društvenih mreža, od virtuelnog sveta koji neka deca čak i žive. Uočen je fenomen imaginarne identifikacije sa nepoznatim likovima sa društvenih mreža. Deca žive oponašajući likove koji svakodnevno plasiraju nekakav sadržaj putem raznih aktivnosti. Nažalost, većina tih aktivnosti možda čak nisu ni realna već izrežirana, ali to deca ne znaju da prepoznaju pa oponašajući iste, dovode svoj život u opasnost.
To mnogo utiče na nerazvijanje samopouzdanja. Samopuzdanje se stiče verom u sopstvene sposobnosti, ali ako dete ne zna ko je, a ne zna čim oponaša druge, ono nema razvijeno samopouzdanje. Posledice toga su najčešće pojava anksioznosti, strahova, gubitka želje za socijalnim životom, agresivno ili pasivno stanje deteta.
Definicija demencije – vremenska, prostorna i lična orijentacija spadaju u osnov kognitivnih sposobnosti, kod pacijenata sa demencijom se to smanjuje. Takva osoba retko izlazi iz kućce, slabije shvata okolinu, a u nekom trenutku ni sebe neće moći da shvati i razume. Pamti sve manje, što može poljuljati odnose u porodici i okolinom. Ko pati od demencije, on je potpuno izgubljen, zaboravlja ili čak neku stvar ponovi više puta. U isti mah gasi se svest o prošlosti i budućnosti.
Definicija histerije i konverzije – Histerična osoba je zapravo pokušaj nesvesnog dela ličnosti da se odbrani od bola i stresa. Fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje, bez obzira da li se dešava u detinjstvu ili odraslom dobu, može biti jedan od značajnih faktora koji doprinose javljanju ovog poremećaja.
Definicija šizofrenije – Šizofrenija je poremećaj, koji je po Frojdu, okarakterisan nenormalnom percepcijom sveta. U tekstu „Nesvesno“, Frojd osigurava da je do šizofrenije došlo do raskida između reprezentacije – reči i reprezentacije – stvari. Šizofreničari posmatraju reči kao da su stvari. Frojd kaže da je šizofrenija povezana sa socijalnim stresom. Simptomi su: prisutnost halucinacija, gubitak interesa, motivacije, deficit pažnje, problem s koncentracijom i nedostatk pamćenja, pojava agresije.
Definicija zavisnosti – zavisnost ili adikcija je podložnost nekoj štetnoj navici, najčešće psihofizička zavisnost od droga (lekovi, nikotin, kafa, alkohol). U poslednje vreme je mnogo dominantnija pojava zavisnosti od interneta. Sve vrste zavisnosti imaju sličan tok: dijagnozu, prognozu i proceduru tretmana.
Da li se neki od opisa neke vrste nazovimo „bolesti“ može prepoznati kod naše dece koja su zavisna od interneta?
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
