Kako deca nesvesno postaju zavisna od digitalnih uređaja
Postoje tri segmenta uzrasnih dobi u kojima možemo uticati (manje ili više) na zavisnost dece od digitalnih uređaja. Najvažniji i najlakši segment je period od 0 – 7 godine, tada su roditelji najvažniji i mogu kontrolisati i uticati na to koliko će dete biti izloženo ispred ekrana i koji će sadržaj gledati. Zbog toga je važno da roditelj savlada znanja o bezbednosti dece na internetu i načinu na koji može da sačuva mentalno, emocionalno i fizičko zdravlje deteta. Vladanjem tim znanjima, roditelj ne samo što će pomoći detetu da izrasta u zdravu ličnost, već će i pomoći detetu da stekne korisne navike kojima će se kasnije voditi u životu.
Zašto je važno da sačuvamo decu od šarenih i jednolično – raznolikih sadržaja sa digitalnih uređaja?
U uzrastu 0 – 7 godine se kod deteta skoro sve razvija, počevši od emocija, govora, hodanja, karakternih osobina, socijalne inteligencije do ponašanja i stvaranja navika. Navike se uče, a one mogu biti i loše i dobre. Najčešće se stiču oponašajući nekoga ili nešto. Ukoliko je dete izloženo nekoj vrsti ekrana, posmatrajući ono što gleda, ono će to nešto i oponašati. Nije razlog za brigu što će dete oponašati nekoga sa ekrana, veći razlog za brigu je što dete neće moći da razvije sve neophodne sposobnosti koje su mu potrebne da bi normalno funkcionisalo.
Sadržaji za decu koji su danas lako dostupni su psihološki dizajnirani kako bi deci držali konstantnu pažnju, pa ukoliko roditelj pokuša da promeni dati sadržaj ili isključi uređaj na kome se taj sadržaj prati, dolazi do nekontrolisane promene ponašanja koja najčešće rezultira agresijom, plačom i vikanjem. Dešava se da je detetu potrebno nekoliko minuta da bi se nakon gašenja sadržaja sa ekrana vratilo u normalno emocionalno stanje. Što je dete starije, minutaža povratka u normalu se produžava.
Zavisnost od ekrana se stvara već u najmlađem uzrastu. Par godina unazad je primećen i povećan broj dece koja su rođena, takoreći, normalna, ali kod koje su se zbog predugog izlaganja ekranima postale uočljive mentalne i emocionalne, pa čak i fizičke promene. Sve što više odlažemo sa primenom ograničenja ispred ekrana i kontrolom sadržaja koji deca gledaju, u budućnosti će biti samo još teže držati u balansu.
Kako telefoni čine decu nesrećnom?
Članak objavljen u časopisu Child Development, koji istražuje posledice korišćenja mobilnih telefona na fizičko zdravlje dece, navodi statistiku o povećanom broju dece koja u sve mlađem uzrastu počinju sa preteranim korišćenjem telefona što dovodi do pojave neuroloških bolesti, zavisnosti, problema sa spavanjem, sa ponašanjem i problema sa učenjem. To je razlog zbog čega treba povećati svesnost roditelja o štetnosti korišćenja pametnih telefona u najmlađem uzrastu.
Da li je detetu do 7 godina potreban telefon?
NE…
Sa čime se deca školskog uzrasta suočavaju i zašto nas nove generacije brinu?
Deca školskog uzrasta koja su u proseku (kako statistika kazuje) izložena od 6 – 8 sati nekoj vrsti ekrana, na internetu, igricama, youtube-u, društvenim mrežama… postaju anksiozna, depresivna i često pomišljaju na samoubistvo što nam govori da imamo posla sa problemima mentalnog zdravlja među školskom decom.
Zbog prekomernog sedenja ispred ekrana, povećao se broj dece koja imaju problema sa kičmom i deformitetima nekih delova tela. Zbog povećanog broja zavisnosti od gledanja u ekran, mnoga deca su izgubila osećaj za sitost pa često, i kad organizam nema potrebu za hranom, konzumiraju brzu hranu i nezdrave namirnice što rezultira povećanim brojem dece koja se bore sa gojaznošću i povišenim pritiskom. Statistika nam govori da se usled pojave navedenih promena smanjio i broj dece koja su fizički aktivna.
Statistika nam takođe govori da se usled nevladanja određenim korisnim informacijama, na primer, na koji način da deca konstruktivno koriste telefon i interenet, na koji način da zaštite svoju bezbednost, u svetu nadležnim institucijama u jednoj minuti javi dvoje dece zbog uznemiravanja putem društevnih mreža ili digitalnog zlostavljanja. Trauma i psihički problemi koji su uočeni kod dece koja su prošla ili prolaze ovakav vid zlostavljanja su na istom psihološkom nivou kao da su fizički zlostavljana.
Koliko je značajan faktor roditeljstvo?
Najveći… Roditeljstvo igra najvažniju ulogu. “Deca uče od nas “, naziv je moje autorske knjige u kojoj opisujem dominantnost roditelja u svim razvojnim fazama deteta, ali u današnje digitalno doba, nažalost, sadržaj sa interneta može biti odlučujući u stvaranju navika i izmene gena dece. Deca uče ono što ih okružuje i zbog toga se šalje apel roditeljima da još u najmlađem uzrastu deteta obrate pažnju na okolnosti dece jer navike koje se steknu u tom periodu jako teško se kasnije menjaju.
Mala deca su veoma emocionalno povezana sa svojim roditeljima i da bi se zdravo razvijali i učili potrebna im je pažnja roditelja koja se najviše pruža ličnim mentalnim prisustvom. Naglašavam mentalnim, jer neki roditelji misle da ako su u istoj prostoriji sa detetom da je to dovoljno. Ako roditelj detetu ne pruži adekvatnu pažnju, dete će tu pažnju potražiti negde drugde, obično to bude na nekom uređaju. I posle se pitamo zašto detetu ništa drugo ne drži pažnju kao ekran.
Da li roditelji mlađe dece treba da spuste telefone kada su sa decom?
Bilo bi korisno i dosta delotvornije da tako urade jer bi time detetu pružili praktični primer da se nekad može i bez telefona. Deca se osećaju manje važnim i nebitnim ukoliko primete da je roditeljima važnije da odgovore na poruku, surfuju po društvenim mrežama ili rade na telefonu, čak i kada su kod kuće. Šalje im se nejasna poruka…. Deca se bune, ne razumeju… Sa jedne strane im ograničavamo vreme na internetu i kontrolišemo sadržaj koji gledaju, učimo ih kako korisno da istražuju internet i nauče nešto odatle, kako da se zaštite od neprimerenih poruka, a sa druge strane im primerom pokazujemo sve suprotno.
Emocionalno neprisustvo roditelja sa decom šteti emocionalnom i socijalnom razvoju deteta. Deca se osećaju tužno i usamljeno kada su pored roditelja koji koriste telefone. Jedan istraživač je sproveo anketu među decom uzrasta od 4 – 18 godina pitajući ih kako se osećaju pored roditelja koji su stalno na mobilnim telefonima. Većina dece je odgovorila da se osećaju tužno, bezvredno, kao da su višak u porodici, što dosta utiče na njihovo emocionalno stanje. Neka deca su čak izjavila da iz tog razloga nekad namerno lome i kriju telefone svojih roditelja ne bi li privukli njihovu pažnju.
Možete li dati neko rešenje, sugestiju ili savet roditeljima koji bi im pomogli?
Želja svakog roditelja jeste da mu dete izraste u mentalno, emocionalnu i fizički zdravu ličnost. U današnje digitalno doba je to znatno teže i zahteva mnogo veću angažovanost i prisustvo roditelja. Rešenje je u osvešćivanju samog roditelja da je potrebno da kontroliše upotrebu mobilnih aparata u prisustvu dece, da je neophodno da se pokaže primerom detetu kako da konstruktivno koristi informacije sa interneta kako bi više naučilo i proširilo svoje znanje i interesovanja.
Savet roditeljima je da ne pokušavaju na deci da primenjuju neke obrasce iz vremena kada su oni bili deca jer je to u današnje vreme neizvodljivo, tada nije bilo ovoliko izazova koji utiču na odrastanje. Digitalno doba je definitivno budućnost naše dece i sve ono o čemu pišem nije da decu sklonimo sa digitalnih uređaja, već da im pomognemo da sačuvaju zdravo mentalno i emocionalno stanje i nauče da koriste sadržaj sa interneta u svoju korist kako bi razvijali svoje sposobnosti, veštine i interesovanja i postali uspešni u poslu kojim će se u budućnosti baviti.
Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan i ukoliko vam je ova tema važna, možete mi pisati na institutedepa@gmail.com
Na pitanja odgovarala: Bojana Stanković
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
