Uticaj ranih odnosa dece na one kasnije…

Koliko je važan rani razvoj i odnosi koji se grade u  tom periodu, koliko oni utiču na budućnost deteta, najslikovitije je opisano u knjizi „Ljubav, mržnja i reparacija“ – Melani Klajn

Najranije emocionalne situacije imaju fundamentalni uticaj na naše odnose prema sebi samima.

U svom duhu, kao u nekoj škrinjici, čuvamo osobe koje volimo. U izvesnim teškim situacijama moguće je da imamo osećaj da nas one vode, da se pitamo kako bi se one ponašale u sličnoj situaciji i da li bi se saglasile sa našim delima. Iz toga bi se moglo zaključiti da osobe kojima se obraćamo na taj način, u krajnjoj liniji, predstavljaju voljene i poštovane roditelje. Ipak, nije ni malo lako da dete uspostavi skladne odnose sa roditeljima.

Moguće je da je roditeljima nedostajalo ljubavi i razumevanja u njihovom detinjstvu. Destruktivni porivi i fantazije, strahovi i nepoverenja, koji su uvek u izvesnoj meri aktivno prisutni kod malog deteta, čak i u najpovoljnijim okolnostima, neizbežno su snažno pojačani nepovoljnim okolnostima i neprijatnim iskustvima.  

I ovo je takođe veoma značajno:

Ako detetu nije pruženo dovoljno sreće u njegovim ranim danima, njegova sposobnost da se nada, voli i poklanja poverenje biće poremećena

Ali iz ovog ne sledi da sposobnost i ljubav i sreća, koja se razvija kod deteta, stoji u direktnoj srazmeri s količinom roditeljske ljubavi koja mu je bila data. U stvari, ima dece koja u svom nesvesnom formiraju vrlo grube i vrlo stroge roditeljske slike, što remeti odnose sa stvarnim roditeljima, i drugima uopšte, čak i kada su roditelji bili dobri i brižni prema njima.

S druge strane dešava se često da detetove mentalne teškoće nisu direktno srazmerne nepovoljnom postupanju kojem je bilo izloženo.

Ne postoji nijedno dete čiji duh ne poznaje strah i sumnju, ali ako se odnos sa roditeljima izgradio uglavnom na poverenju i ljubavi, možemo da u duhu čvrsto postavimo roditeljske slike koje nas vode i pružaju nam sigurnost – slike koje su izvor utehe i sklada i koje predstavljaju protoptip svih kasnijih prijateljskih odnosa. – Melani Klajn

Deca se ophode prema drugima onako kako su se njihovi roditelji ophodili prema njima

Ta uzajamna promenljiva situacija deca – roditelji, koju izražavamo u svom stavu prema ljudima, takođe je doživljena u nama samima u odnosu na te roditeljske slike koje nas vode i pomažu i koje čuvamo u svom duhu. Nesvesno osećamo da su te osobe, koje čine deo našeg unutrašnjeg sveta, naši roditelji koji nas vole i štite i mi im vraćamo tu ljubav osećajući se kao roditelji prema njima. Ali ako su te roditeljske figure, koje su sačuvane u našim osećajima i našem nesvesnom uglavnom grube, onda nije moguće da budemo u miru sa sobom. Poznato je da prestroga moralna svest rađa zabrinutost i nezadovoljstvo.

Ukoliko su deca u detinjstvu često izložena stresu i napetosti, psihoanalitičari tvrde da su ta deca sklonija samoubistvu.

Znamo da neki ljudi kada stare postaju sve gorči i gorči, a neki blaži i blaži, tolerantniji i puni razumevanja. Te razlike potiču zbog razlike u karakteru i stavu, ali su formirane još u detinjstvu i kroz život se sve više pojačavaju.

Ako smo tokom svog najranijeg razvoja bili sposobni da interesovanje i ljubav za majku prenesemo na drugu osobu i druge izvore zadovoljstva, onda i samo onda ćemo kasnije biti sposobni da izvučemo zadovoljstvo iz drugih izvora. To će nam dopustiti da nadoknadimo neki neuspeh ili razočarenje u neku osobu uspostavljajući istinske prijateljske odnose sa drugima i prihvatajući zamene za stvari koje nismo mogli sačuvati.

Ako naša frustrirana pohlepa, ozlojeđenost i mržnja ne poremete taj odnos sa spoljašnjim svetom, otkrićemo bezbrojne načine da unesemo u sebe lepotu, dobrotu i ljubav koja dolaze iz spoljašnjeg sveta.

U zaključku:

dobar odnos sa  samim sobom je jedan od uslova da bi se drugima pružila ljubav, tolerancija i mudrost

Melani Klajn je poznati dečiji psihoanalitičar koja u svojim autorskim delima objašnjava koliko je porodica i okolina deteta u najmlađem uzrastu važna za izgradnju dobrog ili lošeg karaktera deteta, ona objašnjava koliko frustracija, stres i napetost u porodici mogu loše oblikovati dete i navesti ga na pogane misli i dela u životu.

Najtoplije preporučujem knjigu „Ljubav, mržnja i reparacija“ autora Melani Klajn.

Autor teksta: Bojana Stanković

Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com

Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com

logo-institut-edepa