Da li ste znali da je u Americi otvoren institut za odvikavanje dece, uzrasta od 2-3 godine, od video-igrica (mobilni telefon, tablet ili računar) i da su se stručnjaci izjasnili da je ta njihova zavisnost na sličnom nivou kao zavisnost odraslih koji se leče od narkotika ili alkohola.
Današnja deca u proseku koriste digitalnu tehnologiju od 6-8 sati u toku dana, što je, priznaćete, zastrašujuće.
Istraživanja su dokazala da preterano korišćenje mobilnog telefona, tableta, kompjutera, može izazvati psihičke i fizičke probleme kod dece. Današnja deca, nažalost, imaju slabije razvijenu socijalnu inteligenciju, nerazvijenu empatiju, bez koje je komunikacija sa okolinom skoro nemoguća. Rečnik današnje dece se sastoji jedva od 2000 reči koje razmene u toku dana, od toga su većinom poštapalice, kao što su: brate, bre, ovaj, bukvalno, zaista… U proseku čovek u toku jednog dana izgovori od 20.000 – 30.000 reči u zavisnosti kojim se poslom bavi. To nam ukazuje na ozbiljan problem celokupnog školskog uzrasta i važnost na koju kao pojednici, ali i kao društvo, moramo obratiti pažnju i javno govoriti o tom problemu koji pogađa ama baš svaku porodicu koja ima decu.
Na koji način digitalna tehnologija loše utiče na psihički razvoj dece
Svi znamo da živimo u eri društvenih mreža na kojima se plasiraju luksuz, bogatstvo i savršena lepota (ređe se promoviše pamet). Mi odrasli dobro znamo da je to u 90% slučajeva iluzija, ali nažalost, naša deca veruju da je sve što vide na internetu realnost (ukoliko im ne objasnimo suprotno). Konstantnim pregledima društvenih mreža deca želeci da preslikaju takav stil života mogu vremenom zapasti u ozbiljnu psihičku krizu, koja kasnije može izazvati nezadovoljstvo, bes, frustraciju, opsesiju, i na kraju se ta težnja za nedostižnim može završiti depresivnim stanjem. Problem današnjice leži u tome što deca grade svoj lični identitet putem društvenih mreža. Poznato je da deca nemaju izgrađen identitet do određenog uzrasnog doba i deci je potrebno da se sa nekim identifikuju. Kao što sam navela u knjizi “Deca uče od nas”, deci je potreban model ponašanja i ukoliko taj model ne budemo mi, roditelji, oni će ga potražiti negde drugde, najčešće na internetu jer, nažalost, tamo najviše vremena i provode.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), je klasifikovala zavisnost od kompijuterskih igara kao bolest. U dnevnoj bolnici klinike za bolesti zavisnosti Instituata za mentalne bolesti u Beogradu su podvrgnuta lečenju zavisnosti od video-igara deca uzrasta od 12-18 godina. Ako primetite da se vaše dete često izoluje od drugih, da radije samo provodi vreme uz neke od digitalnih aparata nego sa vršnjacima, da je postalo mrzovoljno, da opada uspeh u školi, potrebno je da reagujete odmah.
U današnje vreme je nemoguće deci tinejdž uzrasta zabraniti digitalnu tehnologiju, ali ih moramo edukovati o korišćenju iste. Takođe, moramo biti direktno ili indirektno upućeni u to šta naša deca pretražuju na internetu. Do nas je da li ćemo iz neznanja dozvoliti da nam dete upadne u negativno psihičko stanje. Deci koja su navikla da većinu svog slobodnog vremena provode na računarima ili sa telefonima u rukama, kojoj je virtuelni svet bliži od realnog, potrebna je podrška porodice, stalna komunikacija sa roditeljima i razvijeno međusobno poverenje. Često mojoj starijoj ćerki govorim da moramo razgovarati o svemu otvoreno jer ukoliko, ne daj bože, nekada zapadne u neki problem, neću moći da joj pomognem ukoliko nisam upućena u ono što joj se dešava.
Poverenje je od velikog značaja
Kada deca steknu poverenje da mogu sa nama o svemu da se posavetuju i pričaju bez ikakve kritike i grdnje, svaki problem, koliko god se činio velikim, na pola je puta da bude rešen.
Kako da pomognemo deci u tim situacijama?
Potrebno je da budemo upućeni u to šta naša deca pretražuju i gledaju na internetu, da sa njima otvoreno razgovaramo o sadržaju koji im se tamo nudi i da im objasnimo da virtuelni prijatelji, nisu realni prijatelji i da većina sadržaja koji se plasira na mrežama ne mora biti realan.
Važno je da decu edukujemo koje su dobre, a koje loše strane interneta
Dobre strane interneta – laka dostupnost važnih informacija, elektronske knjige, razmena znanja i učenja.
Loše strane interneta – zavisnost, zloupotreba podataka, govor mržnje, virtuelno zlostavljanje.
Američki dečiji psiholozi se slažu da je model 3-6-9-12 jako efikasan u smanjivanju štetnih efekata digitalne tehnologije na dečiji razvoj.
Model 3-6-9-12
Deci uzrasta do 3 godine totalno je nepotrebna digitalna tehnologija.
Deci uzrsta do 6 godina totalno je nepotreban internet.
Deci uzrasta do 9 godina totalno su nepotrebne igrice.
Deci uzrasta do 12 godina totalno su nepotrebne društvene mreže.
Pokušajte (ionako nemate šta da izgubite), ali se potrudite da budete dosledni i istrajni u nameri da ispoštujete ovaj model i rezultati će biti vidlji.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
