Živimo u modernom dobu u kome se medicina razvija iz dana u dan, a ipak više od pola Zemljine populacije boluje od neizlečivih bolesti, a jedan od faktora koji doprinosi tome je i nezdrav način ishrane, tj. brza hrana.
Zašto je brza hrana u najčešćim slučajevima nezdrava?
Jedan od odgovora na ovo pitanje je način termičke obrade. Namirnice se spremaju brzo, uglavnom u dubokoj masnoći ili čak više puta u istom ulju kada se u hrani javlja povećan broj kancerogenih supstanci. Zasićene masti, koje se nalaze u brzoj hrani, su suptilne ubice jer izazivaju srčane bolesti i začepljenje arterija.
Rezultati istraživanja su pokazali da su kod dece koja češće koriste brzu hranu: hamburgere, pice, pomfrit, grickalice, peciva itd. veće šanse za nastanak degenerativnih promena moždanog tkiva. Mozak dece u čijoj ishrani ne preovlađuju namirnice bogate vlaknima, mineralima i vitaminima lošije pamti. Ta deca nemaju dobru koncentraciju, nemaju volju za učenjem, čak ni za igranjem. Razlog je što takva vrsta hrane spušta energiju i telo deteta (čoveka) dobija osećaj nadutosti, hrana se teže vari, zbog čega dolazi do gubitka želje za radom, učenjem i igranjem. Dečijem mozgu je potrebna energija da bi mogao kvalitetno da funkcioniše, a ona se dobija putem zdravog načina ishrane.
Prosečno radno vreme roditelja je između 8 i 10 sati dnevno. Toliko vremena u proseku deca provode u vrtiću. Pored svakodnevnih aktivnosti koje vrtići nude, neophodno je da u ponudi imaju i kuvanu hranu koja sadrži sve potrebne vitamine i minerale, da dete u toku dana dobije 4 kvalitetna obroka.
Želim da Vam osvestim koliki uticaj ishrana ima ne samo na nivo energije kod dece, već koliko utiče i na razvoj dečijih sposobnosti. Ukoliko se čitavom organizmu, uključujući i mozak deteta, ne daju korisni sastojci, vremenom će doći do gubljenja volje za bilo čim, a to sa sobom povlači i nastanak raznih bolesti. Problemi u razvoju govora takođe mogu nastati ako hrana koju deca svakodnevno jedu obiluje zasićenim masnim kiselinama, šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima.
Brza hrana, u kojoj nema dovoljno hranljivnih materija, može biti uzročnik stresa, depresije i anksioznosti, čak i kod dece
Od svih organa u telu, mozak proizvodi najviše energije, ali mu je najviše i potreban kiseonik. Mozak je podložan oksidativnom stresu, oboljenju koje je izazvano neutralisanim slobodnim radikalima. Moždane ćelije se od slobodnih radikala brane enzimima, međutim, ta odbrana nije dovoljna. Moždana odbrana postaje preopterećena i to je jedan od uzročnika prevremenog starenja mozga. Zbog toga je potrebno u ishrani koristiti namirnice koje su bogate antioksidansima, kako bi se neutralisali svi slobodni radikali.
Naučnici su u usku vezu doveli način ishrane sa mnogim poremećajima u razvoju mentalnog zdravlja i zaključili da nepravilna ishrana može biti jedan od uzroka neurodegenerativnih bolesti kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova bolest, ali i šizofrenije.
Zašto je neophodno svakodnevno primenjivati zdrav način ishrane?
Rezultati istraživanja su dokazali da deca koja češće unose kuvanu, termički dobro obrađenu hranu, dosta povrća, kuvanog mesa, ribe, zdravog zrna hleba, svežeg voća, imaju bolje razvijene kognitivne sposobnosti, uspešnije pamte, imaju bolju koncentraciju i volju za igrom i učenjem. Sve ove osobine pomažu da se steknu zdrave navike kojih će se deca sigurno pridržavati i u budućnosti, a koje direktno utiču na kvalitet njihovog života.
Mozak je kao mašina kojoj je potrebno da razmišlja i da ima energiju kako bi mogla da misli i obavlja zadatke
Poznato Vam je da i većini odraslih koji svakodnevno konzumiraju brzu hranu, posle obroka najviše prija krevet, retko kome se radi nešto kreativno i korisno.
Zato ako želite da Vaše dete bude bolje u školi, tj. bude aktivnije, uspešnije uči i bolje pamti, potrudite se da pretežno koristi hranu kojom će poboljšati koncentraciju i memoriju, tj. koja će nahraniti njegov mozak.
Žitarice predstavljaju najveći izvor energije potrebne mozgu. Žitarice su bogate vlaknima, one regulišu postepen ulazak glukoze u ćelije (glukoza iz slatkiša juriša u ćelije), a takođe su bogate i kompleksom B vitamina koji blagotvorno deluju na nervni sistem. Od mnogih vrsta žitarica, izdvaja se ovas, koji je bogat vlaknima, vitaminima B i E, ali i Natrijumom i Cinkom koji pomažu u održavanju koncentracije.
Ovas+mleko+med = idealna kombinacija za dečiji mozak
Omega-3-masne kiseline– neophodne su za rast i razvoj nervnog i kardiovaskularnog sistema, one su osnovna hrana za mozak. Namirnice u kojima se nalaze ove kiseline su riba, orasi, hladno ceđeno maslinovo ulje, ulje lana… Mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, boranija, leblebije, kikiriki…) bogate su omega-3-masnim kiselinama i proteinima čija kombinacija predstavlja idealnu hranu za dobru koncentraciju, razmišljanje i pamćenje.
Na uspešan razvoj mozga, enzima i neurotransmitera utiču mlečni proizvodi kao što su kefir, kiselo mleko, razni sirevi koji su bogati proteinima, vitaminima B kompleksa i Kalcijumom.
Deca bi trebalo da jedu raznovrsnu hranu. Ako nemate ideje koje namirnice i na koji način da ih pripremite, nabavite knjige sa receptima, pitajte roditelje drugara Vaše dece za neke ideje ili recepte možete naći na internetu.
Pokušajte da spremite jela koja će privući Vašu decu jer su zanimljivo servirana.
Pokušajte decu još u najmlađem uzrastu da naviknete na zdraviji način ishrane. Oni će svakako u nekom uzrasnom dobu probati i nezdravu hranu, ali manje su šanse da im brza hrana bude svakodnevni izbor ukoliko uz Vas usvoje naviku zdravog načina ishrane.
Zdrave i korisne navike koje se steknu još u detinjstvu, ostaju navike za celi život.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
