Stručnjaci upozoravaju: Deca uzrasta do 3 godine NIKAKO ne smeju biti ispred ekrana!
Sasvim je drugačije kada se deca u razvoju u uzrastu do 3. godine okrenu tehnologiji, nego kada su u pitanju starija deca. Starija deca koja nisu bila toliko izložena ekranima digitalnih uređaja u periodu do 3. godine, imali su mogućnost da razviju maximalno svoje kognitivne sposobnosti koje su neophodne za život deteta.
Onom ko je svoje socijalne kompetencije već stekao prirodnim putem, lice u lice, korišćenje društvenih mreža, u kasnijem uzrastu, neće toliko naneti štete. Onaj ko nije imao priliku da razvije društveno ponašanje, jer veći deo vremena provodi sa ekranom, taj će imati dobre šanse da mu društveno ponašanje, tj. socijalne kompetencije ostanu nerazvijene.
Zašto je sadržaj koji deca u najmlađem uzrastu konzumiraju opasan?
Deca nemaju razvijeno kritičko razmišljanje, stoga sve što im se plasira putem ekrana ona doživljavaju kao realno. Zbog toga mnoga deca mogu usvojiti ponašanja koja nisu njihov realan izbor. Deca uče sve što vide i usvajaju modele ponašanja bilo to korisno ili štetno.
Mozak se razvija u skladu sa inputom koji mu se pruža. Ukoliko se na ekranu gleda mnogo nasilja ili igraju igrice nasilnog sadržaja, velika je verovatnoća da će i dete u stvarnom životu postati nasilno. Jednostavno, to je prirodni put vizuelnog učenja.
Istraživanja nam kazuju da deca oponašaju ono što pred njima čine njihovi roditelji. Ako roditelji mnogo vremena provode gledajući u ekran telefona, laptopa, tv aparata, deca će takođe to činiti. Trećina dece živi u porodicama u kojima roditelji većinu vremena ostavljaju uključen televizor, sasvim svejedno da li neko gleda taj program ili ne. Uočeno je da u takvim porodicama deca mnogo više vremena provode za ekranom. – objašnjava psihijatar Manfred Spitzer.
Citat iz članka Spiegel Onlinea: „Nastala kriza u američkim dečijim krevetićima: kada je kablovski operater, koji u svom repertoaru ima stanicu BabyFirst, prošle godine jedne noći na nekoliko sati prekinuo svoj program. U mnogim porodicma je nastalo vanredno stanje. Primljeno je na hiljade poziva očajnih roditelja, koji nisu znali kako da uteše svoje dete koje je naviklo da uz program BabyFirst zaspi.
Anketa sprovedena u Nemačkoj pre par godina sa roditeljima uzrasta dece do 3 godine tvrdi da roditelji imaju problema sa uspavljivanjem dece jer su im deca naviknuta da se uspavljuju uz neki sadržaj sa ekrana. Oko 38% roditelja je ubeđeno da im deca uče gledajući u ekran, da tako mogu razvijati govor, učiti pesmice, ali dr Spitzer objašnjava da je to pogrešno mišljenje zato što dete ne može da poveže u isto vreme sliku i zvuk jer mozak još uvek nije razvijen na nivou kao što to može dete od 5 ili 6 godina. Zato je važno da se deca do 3 godine sačuvaju od preterane izloženosti ekranima kako bi razvili kognitivne sposobnosti.
Govor se najbolje razvija kod dece realnom komunikacijom licem u lice.
Upamtimo: Vreme koje deca ispod 3 godine provedu ispred ekrana je izgubljeno vreme. Jednostavno nije isto kada u ekran gledaju dvogodišnjaci i šestogodišnjaci.
Ko svoju bebu radi učenja stavlja ispred ekrana, taj reskira negativan uticaj na njen kognitivni razvoj. Bebe najveći period svog života provedu spavajući, ako ih u periodima kada su budne i sposobne da primaju nove informacije iz sveta, da uče posmatrajući realni život roditelja i okoline, ako ih stavljamo za to vreme ispred ekrana, to je isto kao da smo ih stavili u podrum. Jer ispred šarenog ekrana i sadržaja koji gledaju, učiće i mentalno će se razvijati isto kao da su u podrumu. Naglašavam to zato što upravo opisana studija jasno dokazuje da digitalni uređaji u ranom dečijem uzrastu ne samo da ne pomažu, nego čak i štete učenju. A kako mala deca imaju čudesnu sposobnost učenja, čak i kada se igraju ona uče, preterana izloženost dece ekranima u tom periodu ne samo što ometa učenje i troši vreme detetu, već daje negativan podsticaj za dalji obrazovani razvoj deteta. – objašnjava dr Manfred Spitzer.
Kod beba u uzrastu od 8 – 16 meseci čitanje knjiga i komunikacija licem u lice podstiče razvoj govora, dok izloženost ekranima dovodi do nerazvijanja govora i stvaranja govornih mana.
Što deca u najmlađem uzrastu budu često izložena ispred ekrana, to niža obrazovanja postižu kada odrastu.
Ekran nije dobar bebisiter, a još manje dobar učitelj!
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
