Digitalno doba u kojem živimo i koje će se u budućnosti sve više razvijati, dosta olakšava protok informacija i čini da lakše dolazimo do novih saznanja koje su nam neophodne kako bismo rešavali svakodnevne obaveze.
Međutim, negativnu stranu sveopšte digitalizacije i njene posledice, kao i to koliko i kako će sve to negativno uticati na razvoj naše dece, niko nije predvideo. Pametni telefoni kao da oduzimaju pamet više nego što je proširuju. Najveći razlog tome je nevladanje informacijama o tome kako da deca konstruktivno koriste internet i sve dobrobiti koje on omogućava.
Ako deca ne koriste pametno internet, internet će koristiti njihovu pamet.
Kako?
Danas u proseku svaka druga osoba ne zna napamet ni 2 broja telefona, jer zašto bismo opterećivali mozak informacijama kada u svom džepu, na samo jedan klik, imamo neograničenu dostupnost informacijama. Danas gotovo da uopšte ne moramo da koristimo mozak jer telefon pamti sve: od važnih datuma, brojeva telefona, preko različitih informacija, koraka pređenih u toku dana sve do važnih sastanaka.
Mozak funkcioniše slično kao mišić. To znači da mu mi dajemo zadatak u vidu neke važne ideje kako bi on razmišljanjem doneo adekvatna rešenja. Ali, ako nemamo potrebe da toliko razmišljamo, jer kao što sam navela sve informacije koje su nam potrebne nalaze se u memoriji telefona, postavlja se pitanje: šta će biti sa mozgom u budućnosti? Koja će biti funkcija mozga ako ne radi svoj posao? Da li će početi da se pojavljuju neki novi mentalni problemi kod dece i nas odraslih?
Kada bismo, na primer, sebi vezali jednu nogu i hodali samo jednom nogom, vremenom bi vezana noga atrofirala i postala nefunkcionalna za bilo kakvu vrstu pokreta.
Da li će se to isto dogoditi i mozgu?
Svetski priznati neuronaučnik, Fakundo Manes, nam u svojoj knjizi „Mozak budućnosti“ kazuje koliko se mozak tokom života transformiše. Manes objašnjava kako se kapacitet nervnog sistema modifikuje i omogućava nervnim ćelijama da se reorganizuju stvarajući nove veze. Nove veze se stvaraju samo ako razmišljamo, tj. ako mozak koristimo pametno. U istoj knjizi, Manes napominje da još uvek ne postoji lek za lečenje demencije, što nas dovodi do toga da nema leka ni za digitalnu demenciju.
Na pitanje da li je moguće da će nove tehnologije zameniti mozak i koliko je to realno, Manes odgovara da je nemoguće da se to dogodi jer ljudi su društvena bića i potrebna im je konekcija sa drugim ljudima. Objašnjava da nijedna mašina ne može da zameni mozak jer je um mnogo viši od bilo kojeg procesora podataka. Drugo, empatija, altruizam i saradnja su sposobnosti koje su strane bilo kojoj mašini, a oni su od suštinske važnosti za naše živote.
Šta se dešava u mozgu tokom par sati svakodnevnog surfovanja po telefonu?
Dok prsti kuckaju po ekranu i nailaze na važno – nevažan sadržaj, luči se dopamin (hemijska supstanca koju luči organizam, iz dopamina se sintetiše adrenalin i noradrenalin) i endorfin (vrsta enzima slična opijatima), pa mozak reaguje kao da je pod dejstvom droga. Zbog toga se u praksi dešava da kada korisniku (detetu) oduzmete digitalni uređaj dođe do pojave agresivnog ponašanja, koje kasnije prelazi u verbalno i fizičko nasilje. Deca koja provode između 4 i 5 sati dnevno na digitalnim uređajima, vremenom gube interesovanje za svet oko sebe. Ta činjenica nam objašnjava sve manji broj dece koja su zainteresovana za druge korisne aktivnosti, a takođe objašnjava i povećan broj dece koja nemaju dobru koncentraciju, fokus, koja ne žele da razvijaju svoja interesovanja i budu uključena u druga dešavanja, odnosno povećan broj dece koja postaju frustrirana i asocijalna.
Poznati doktor iz Južne Koreje, Baj Đi-onu, sproveo je istraživanje kako bi posmatrao dešavanje u mozgu pri prekomernoj upotrebi digitalnih uređaja i praćenje sadržaja koji nije koristan za decu. On je došao do saznanja da je leva strana mozga previše zaposlena, dok se desna strana mozga jedva koristi, zbog čega se ometaju moždane funkcije i izazivaju se rani simptomi demencije.
Desna hemisfera mozga je važna za pamćenje, razmišljanje, emociju, kreativnost, razvoj ideja, umetnost, maštu, boje, slike, oblik, snove, imaginacije i intuicije. Leva hemisfera mozga je povezana sa logikom i rasuđivanjem, zadužena je za pisanje, logičko razmišljanje i analiziranje. Nedovoljnom upotrebom desne hemisfere mozga vremenom se može izazvati problem sa pamćenjem što dovodi do simptoma digitalne demencije kod dece. Ono što je takođe važno naglasiti jeste da je desna strana mozga zadužena za emocije i razvoj emocionalne inteligencije koja pomaže da se kontrolišu emocije, a one su esencija odluka koje donosimo.
Mozak je najsloženiji organ ljudskog tela koji predstavlja deo centralnog nervnog sistema. Mozak nas čini svesnim, inteligentnim i emotivnim bićima i funkcioniše kao mišić, što znači da treba da se trenira kako bi ostao vitalan i bio funkcionalan. Ako mišiće ne treniramo, vremenom atrofiraju i postaju više štetni nego korisni. Situacija je ista i sa mozgom.
Najnovija saznanja od svetski priznatih stručnjaka: psihologa, psihoterapeuta, neurologa, neurofiziologa, neuropsihijatra i drugih specijalista iz oblasti medicine, nam kazuju da smo došli u situaciju da nam deca kognitivno propadaju, da su im kognitivne funkcije usporene i nerazvijene kao kod starijih osoba koje imaju preko 7o godina, a kojima je to prirodan proces starenja.
Ono što želim da zaključim i pošaljem kao važnu poruku jeste neophodnost edukacije roditelja i svih koji imaju kontakt sa decom o tome kako da decu naučimo da sačuvaju emocionalno, mentalno i fizičko zdravlje i ostanu bezbedni na internetu, kako da iskoriste eru digitalizacije u svoju korist kako bi se na brži i jednostavniji način obrazovali i razvili neophodne veštine koje će im olakšati budućnost.
Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan i ukoliko vam je ova tema važna, možete mi pisati na institutedepa@gmail.com
Autor teksta: Bojana Stanković
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
