Dubinska psihologija odavno tvrdi da je za pravilan psihofizički razvoj deteta neophodna identifikacija i majke i oca. Dodala bih samo „zdrava identifikacija“ oba roditelja.
Mada kod nas, balkanskog naroda, nekako majka i dalje ima glavnu ulogu u odgajanju deteta. Nekako se kod nas i u 21. veku zadržalo ono ubeđenje da je majka odgovorna ako su deca neodgovorna, jer „tata mora da radi“, iako se taj model odavno izjednačio jer majke danas rade podjednako koliko i tate.
I šta ćemo sad, ko je više odgovorniji za neodgovornost dece?
Slažem se sa tom hipotezom, ali bih naznačila da su za formiranje zdrave ličnosti deteta isključivo neophodna emocionalno stabilana oba roditelja, ili bar jedan stabilan roditelj koji će sam brinuti o detetu.
Statistike nam pokazuju sve češće međusobne sukobe između oca i sina, i to u periodu adolescencije. Razlozi su višestruki: počevši od neizmerne ljubavi između sina i majke, na šta očevi mogu biti ljubomorni, do podele nasledstva ili čak neispunjenih želja oca ka svom sinu onda kada sin nije ispunio očeva očekivanja. Koji god da su razlozi takve situacije su nažalost sve učestalije.
Stručnjaci kazuju da se dosta brakova raspada najčešće zbog različitih životnih pogleda na budućnost partnera. Dr Vladeta Jerotić govorio da je period u kome deca najteže podnose razvod roditelja baš u dobu adolescencije jer je to jedan od težih perioda u kome dete inače bije unutrašnju bitku sa samim sobom i onda mu se namesti još jedan spoljno-unutrašnji udara, i to od onih koje najviše voli, a to su roditelji.
Nekako je prirodna ta edipovska veza između majke i sina gde u većini slučajeva sin staje na majčinu stranu i nesvesno se kod njega pojavljuje neka vrsta odbojnosti koja izazivajući bes liči na mržnju.
Tu se kod deteta može kreirati kriva slika o skladnom braku i zajednici koja može uticati na budućnost deteta i njegovu želju i veru u postojanje zajednice kao što je brak.
I na kraju jedan relevantan zaključak, koji je opet izveden iz nekih primera koji pokazuju da u porodicama koje se trude podjednakim zajedničkim snagama da održe brak kao sinonim zajedništva, tj. zdrave zajednice gde se odgovornost oba roditelja izjednačava u odgajanju deteta i preuzimanju odgovornosti za celokupan razvoj i vaspitanje deteta, takvo dete se razvija, raste i izraste u jednu formiranu emocionalno i mentalno zdravu ličnost koja teži da kroz život gradi sigurne i zdrave odnose i da razvija svoje potencijale.
Mnogi psiholozi i pedagozi se slažu da ovakav oblik zajedničkog vaspitanja deteta je bolji, uspešniji i prirodniji nego onaj raniji način kada je uticaj majke bio prevashodan. To je model jedne očuvane porodice.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
