POZITIVNE MISLI MENJAJU ŽIVOT VAMA I VAŠOJ DECI

Naše misli utiču na naše telo, pa naše telo počinje da se ponaša u skladu naših misli. To znači, ako naš um misli kako je dosadno i sve je bez veze, on šalje informaciju telu da ništa ne mora da radi, da može samo da leži, tj. da se džabalebari. Naše svakodnevne misli su glavni pokretači naših svakodnevnih aktivnosti koje izvršavamo, tj. naše aktivnosti su rezultat naših misli.

Zašto je važno podsticati pozitivne misli kod dece?

Kao što sam navela: šta um zamisli, mozak i telo to sprovedu. Ukoliko svakodnevnim primerima i komunikacijom pokazujemo deci koliko su moćne pozitivne misli i šta se sve može postići zahvaljujući njima, uvidećemo, i deca i mi, koliko će njihovi rezultati biti bolji i koliko će to uticati na razvoj njihove kreativnosti i samopouzdanja.

Stručnjaci kažu da se pozitivne misli usađuju deci od njihovog rođenja. Takvu decu ćete prepoznati po tome što su skoro uvek nasmejana, vedra i raspoložena, omiljena u društvu i koja svojim ponašanjem i energijom podstiču drugu decu na kreativnost. Obično se za takvu decu smatra da su dobri drugari.

Često sam se susretala sa decom uzrasta oko 11/12  godina koja su većinu stvari koja im se dogodi posmatrala negativno. Većina prvo posmisli na ono najgore, iako se u praksi to možda  nikada zaista ni ne dogodi. To su pogrešni obrasci koji su preneti deci genetski, generacijama unazad.

Deca po default-u razmišljaju pozitivno, a ukoliko više razmišljaju negativno, znajte da su to od nekoga naučili.

Čovek kada u svemu vidi negativno, negativno mu se i dešava. To je zakon privlačenja, jer kako zračimo, tako i privlačimo.

I u ovoj temi ću podvući da Deca uče od nas, jer prvi model ponašanja deci smo mi roditelji, još preciznije, majka koju beba najviše oseća i čije reakcije preslikava. Da bismo naučili decu da razvijaju pozitivan način razmišljanja, tj. pozitivne misli, prvo moramo sebe zapitati kakve su naše svakodnevne misli. Da li smo više negativni tipovi ili pozitivni. Ako ste više tip ličnosti koji stalno pred decom nešto kuka, žali se na prilike koje ga okružuju, na društvo, ako na većinu stvari reagujete sa žaljenjem i tugom, onda vaše misli preovlađuju negativnšću.

Dobra vest je da ako želite da prestanete negativno da razmišljate, to možete uraditi u svakom trenutku

Potrebno je da sebe naučimo da mislimo pozitivno, čak i kada nam dođu negativne misli, da ih moramo odgurniti od sebe i misliti pozitivnije. U početku to radite svesno, nekad i na silu, ali čestim vežbanjem i upornošću steći ćete naviku pozitivnog razmišljanja i pozitivno gledanje na stvari će za vas postati sasvim normalno. Zadatak nas odraslih je da pozitivne misli budu naša svakodnevnica, kako bismo ih mogli preneti svojoj deci da se i ona okrenu pozitivnom načinu razmišljanja i pozitivnom stavu u životu.

Naučite dete da ništa nije nemoguće ukoliko se pozitivno razmišljanje često primenjuje i vežba. Svakodnevno se trudite i sa decom vežbajte da njihove rečenice počinju sa pozitivnim stavom. Odaberite par rečenica koje ćete svakodnevno zajedno izgovarati kao pozitivne afirmacije.

Afirmacije koje pomažu deci su:

  • Mogu da učim iz svojih grešaka
  • Mogu da pomažem drugima
  • Mogu da radim nove stvari
  • Ja sam talentovan/a
  • Ja sam važan/a
  • Ja sam hrabar/a
  • Svaki dan učim nešto novo…

Takođe, čestim zagrljajima možemo podsticati pozitivnu energiju kod dece i odraslih.

“Potrebno je 4 zagrljaja dnevno da bismo preživeli, potrebno je 8 zagrljaja dnevno da bismo se održali i 12 zagrljaja dnevno da bismo se razvijali” – Virdžinija Satir. Ja bih još samo dodala da je potrebno 14 zagrljaja kako bi se podstakla dobra i pozitivna energija u našem umu koji će to preneti našem telu, a telo to izraziti kroz emocije.

“Pozitivni ljudi takođe imaju negativne misli, samo oni ne dozvoljavaju tim mislima da ih kontrolišu”.

Kakve rezultate deci donose pozitivne misli?

Pozitivne misli dosta utiču na razvoj samopouzdanja kod dece, kao i na razvoj korisnih navika. Deca ne znaju za mračne tj. negativne misli, dok im mi odrasli to primerom ne pokažemo. Istraživanja su dokazala da su deca koja su naučena da prvo uoče pozitivno, a ne negativno, zadovoljnija i uspešnija. Primećujući u svemu pozitivno, deca stiču jednu fenomenalnu veštinu, a to je da svaku krizu dožive kao izazov.

Primer: ukoliko vam dete dođe iz škole i kaže da njegov drug više ne želi da se druži sa njim, da je nesrećno i tužno jer ne zna zašto se to dogodilo. Umesto da kritikujete to drugo dete, a štitite svoje, mnogo je bolje sagledati situaciju sa pozitivnim stavom i reći da ne mora da bude loša stvar što se više ne druže jer je to prilika da se sada druži i sa drugim drugarima.

Ukoliko nemamo pozitivne misli, onda imamo negativne misli

Šta dobijamo razmišljajući negativno?

Ništa! Budimo se uglavnom namrgođeni uz obavezno neko gunđanje po mogućnosti svom partneru, ukoliko on/ona pobegne na posao pre nego što mrgud (mi) se probudi, onda će to gunđanje pripasti deci. Pak, ako deca nisu tu ili ih neko nema, većina mrguda gunđa nekome preko telefona npr. majci, ili se svađa sa naslovima u novinama. Ne daj Bože da napolju pada kiša ili da je gužva u saobraćaju, mrgudu to i te kako ne prija jer ga sve nervira i ništa ne može lepo i pozitivno da dopre do mrgudovog uma jer su negativne misli mnogo jačeg inteziteta od pozitivnih. Ukoliko ste vremenski više negativni nego pozitivni, možete sebe dovesti u stanje anksioznosti, navući neke od strahova, a možda čak i podleći nekoj bolesti koje prate navedena stanja. Ovo isto važi i za decu kao i za nas odrasle.

POZITIVNE MISLI SU POČETNA TAČKA SVIH POZITIVNIH DEŠAVANJA U ŽIVOTU

Prvo nastaje naša misao, onda nastaje rezultat u komunikaciji, međuljudskim odnosima, školi, poslu, porodici, tek onda nastaju rezultati naših dela.

Kako podstaći um na pozitivne misli?

Promenom navika koje koristimo svaki dan, a koje nas ne navode na pozitivno razmišljanje.

 Šta to znači? Ukoliko mi ili naša deca svaki dan gledamo rijaliti programe, filmove i crtane filmove u kojima, nažalost, preovlađuju nasilje, psovanje i agresivno ponašanje, logično je da ćemo mi i deca primiti tu lošu energiju u kojoj dominira negativnost. Olakšavajuće saznanje je da smo mi odgovorni za to šta naš um odluči da misli. Ukoliko vas svaki dan zove neka prijateljica koja se žali na sve živo: na loše vreme, loš brak, loš život, loš posao… vi,  slušajući nju, primate tu lošu energiju i formirate proces negativnih misli u vašem umu. Ako vam se nakon razgovora sa takvom osobom obrati dete želeci nešto od vas, biće vam veoma teško da mu sa osmehom na licu i pozitivnim stavom odgovorite.

Teško je razdvojiti um od tela i emocija

To je jedan mercedes znak u kome je sve međusobno povezano i svi elementi funkcionisu kao jedna celina.

Šta misli UM – prenosi na TELO – ispoljava se kroz EMOCIJE

Da bismo razvili kod dece veštinu pozitivnog razmišljanja, moramo prvo kod sebe da razvijemo tu veštinu, jer deca su odlični imitatori i zato im moramo pružiti najbolji mogući model za imitiranje.

Prica koja sledi, poručuje da bi ljudi trebalo da proniknu u svoje misli, jer nam one najviše mogu reći o tome ko smo mi u stvari.

“Ko sam ja?” – upita mladić starca.

“Ti si ono što misliš”. -odgovori starac. – “Objasniću ti jednom pričom.”

Jednog dana, pored gradskih zidina, u sumrak su se mogle videti dve osobe koje se grle.

“To su mama i tata”. – misli nevino dete.

“To su ljubavnici”. -misli čovek pokvarene mašte.

“To su dva prijatelja koja se nisu videla dugo”. -misli čovek koji živi sam.

“To su dva trgovca koji su sklopili dobar posao”. -misli čovek koji je u biznisu.

“To je otac koji grli sina koji se vratio iz rata”. -misli žena nežne duše.

“To je kći koja grli svoga oca koji se vratio sa puta”. -misli čovek čija ćerka živi u drugoj zemlji.

“To su zaljubljeni”. -misli devojka koja sanja o ljubavi.

“To su dvojica koji se bore na smrt”. -misli ubica.

“Ko zna zašto se grle”. -misli uskogrudi čovek.

“Kako je lepo videti dve osobe kako se grle”. -misli plemenit čovek.

“Svako misli”, zaključuje starac, “zavisno od toga ko je on.

Na nama je kako ćemo da mislimo i da tumačimo ono što vidimo, da li  pozitivno ili negativno, a od toga onda zavisi i kako ćemo se osećati, kako ćemo zračiti i kako ćemo živeti.

Ukoliko želite da pročitate na koje sve još načine možete pomoći svojoj deci da razvijaju svoje potencijale, poručite knjigu “Deca uče od nas”.

Knjigu možete naći i u knjižarama Laguna i Vulkan, kao i online na sajtovima

Autor teksta: Bojana Stanković

Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mejl: edurazvoj@gmail.com

Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima. Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com