Jedan od najznačajnijih pedagoga čija dela i primeri iz prakse čine temelje današnje pedagogije jeste Jan Amos Komenski. Komenski je bio češki pedagog koji je, pored takozvane Materinske škole, koju danas predstavljaju jaslice, uveo, tj. zalagao se i za uvođenje Nacionalne škole, a danas osnovne škole.
Komenski je među prvima osmislio model 4 faze obrazovanja:
1. faza obrazovanja je Materinska škola 0-6 god. (današnje jaslice i vrtić)
2. faza je Nacionalna škola (današnja osnovna škola)
3. faza obrazovanja je Srednja škola
4. faza obrazovanja je Univerzitet.
Za materinsku školu je osmislio i sastavio bukvar i slikovnice vodeći se idejom da zbog emocionalne, fizičke i mentalne sposobnosti deca ne bi trebalo da krenu u školu pre 7. godine i da se do tog uzrasta najbolje uči kroz igru. Smatrao je da je jezik najbolje sredstvo obrazovanja i da sa decom treba razgovarati kao sa odraslima kako bi deca razvila pravilan govor.
Komenski se još tada pre 450 godina, zalagao za važnost i neophodnost obrazovanja. Govorio je da je obrazovanje u prve 3 faze neophodno za osrednje vladanje značajnim informacijama koje će se u budućnosti deteta (čoveka) ogledati kroz komunikaciju, međuljudske odnose, emocionalnu i socijalnu inteligenciju, dok je za 4. fazu to individualni izbor, potreba, želja i mogućnost.
Komenski je još tada pridavao dosta značaja najmlađem uzrastu (period 0-7) i navodio da je mnogo lakše saviti mlado drvo, nego staro, pa prema tome, i decu je lakše odgajati i vaspitavati u najmlađem uzrastu. Vodio se mišlju da su deca ljudi poput drveta koji svoje grane moraju u mladosti oblikovati, kako bi u starosti bile razgranate. Zbog toga roditelji ne smeju čekati na učitelje za početak odgoja, jer tada je kasno, već trebaju početi od rođenja odgajati svoju decu kako bi ona ojačala fizički, emocionalno i mentalno.
“Deca sve vide i oponašaju, stoga je važno paziti koga deca gledaju.”
Jan Amos Komenski
Komenski je tvrdio da roditelji ne treba da gledaju dete kakvo je ono u detinjstvu, jer ono je u detinjstvu onako kako mu roditelji odluče. Roditelji bi trebalo da posmatraju razvitak deteta, da pomognu u tom razvoju i zamišljaju kako će dete izgledati i funkcionisati u odraslom dobu. Jedan od mojih omiljenih citata je:
“Ponašaj se spram deteta onako kako želiš da ono bude…”
Jan Amos Komenski je takođe verovao da se mane, vrline, razum, rad i govor uče u najmlađem uzrastu, i to najviše od roditelja. Sve ovo navedeno nam kazuje koliko se pedagogija po bazičnom sadržaju, koja je osnov za razvoj zdravog deteta, nije menjala, već je samo evoluirala kroz moderna doba. Zato sada možemo samo nadovezati ovu važnost odgoja deteta u najmlađem uzrastu 0-6 godine kao najznačajniji kamen temeljac na koji će se kasnije ostale faze detetovog razvoja nadograđivati.
Nekada su roditelji bili jedini koji su imali aktivnu ulogu u najmlađem uzrastu razvoja deteta. Danas, u digitalnom dobu, se roditelji takmiče sa digitalnom tehnologijom ko će biti značajniji i koga će dete oponašati više.
Danas se suočavamo sa velikim brojem dece koja teže razvijaju govor do predškolskog uzrasta. Ako je po Komenskom govor najvažnije sredstvo u obrazovanju i ako se bez razvijenog govora ne mogu razvijati ostale neophodne sposobnosti kako bi dete normalno funkcionisalo i bilo zdravo, šta je potrebno da mi kao roditelji uradimo kako bismo sprečili ovu neizbežnu pojavu u digitalnom dobu?
Pre oko 450 godina pedagogija je postavila postulat u vezi vaspitanja dece i negativnog uticaja nasilja na psihofizički i emocionalni razvoj dece i istakla koliko to može štetno uticati na njihov razvoj i život. Tada se nasilje najviše ogledalo kroz verbalno – fizičko, a danas, u digitalnom dobu, se svakodnevno susrećemo sa nekom vrstom nasilja (digitalno, verbalno, emocionalno, vršnjačko, porodično…). Većina ljudi nije svesna koliko to negativno utiče i koje posledice ostavlja na razvoj ličnosti deteta. Dete će emocionalno i mentalno zdravije odrastati i u siromaštvu, i bez jednog roditelja, i bez mnogo nekih luksuznih – važno – nevažnih stvari, dok će nezdravo odrastati okruženo bilo kojim oblikom nasilja.
I kao rezultat povezanosti starije i novije pedagogije dolazimo do zaključka da DECA UČE OD NAS, da je GOVOR NAJVAŽNIJI KAKO BI SE DETE NORMALNO RAZVIJALO, da je NAJMLAĐI UZRAST 0-3 I OD 3-7 GODINE NAJVAŽNIJI ZA IZGRADNJU ZDRAVE LIČNOSTI, da danas u digitalnom dobu decu ne možemo pustiti da se sami od sebe razvijaju jer ima dosta spoljašnih faktora (digitalnih likova) koji mogu uticati na lični razvoj naše dece.
Za više informacija možete mi pisati na mejl edurazvoj@gmail.com i posetite sajt www.fondacijabezbednostdeceonline.com
Autor teksta: Bojana Stanković
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
