Koji su to naši strahovi sa kojima se svakodnevno susrećemo?
Koje strahove primećuju na nama i naša deca?
Da li im možemo preneti naše strahove?
Da li su strahovi stečeni, naučeni ili nametnuti?
Koliko nas strahovi sputavaju da napredujemo?
Dosta je pitanja vezano za ovu temu. Tema “strahovi” je veoma realna i sa njom se svako od nas sreće tokom svog života. Postoje strahovi koje svaki čovek ima. To mogu biti: strah od smrti, strah od bolesti, strah od gladi, strah od odbacivanja, strah od ostajanja bez posla, strah za bezbednost svoje dece, strah od razvoda ili raskida, strah od neznanja, strah od propuštanja…. Naravno, postoji još mnogo drugih i različitih strahova.
Različite strahove imamo u različitim životnim dobima. Takođe, njihov intenzitet se pojačava ili opada shodno životnim fazama kroz koje prolazimo.
Ono što je ohrabrujuće jeste da se svaki strah, pa čak i onaj koji je stečen usled nekog nemilog događaja koji se dogodio, uz pomoć psihoterapeuta i terapija suočavanja može umanjiti ili otkloniti
U uzrastu do 15. godine strahovi kod dece su i opravdani. Deca već od 3. godine (kada se razvija leva hemisfera mozga – logika), usvajaju neke strahove, npr. strah od pada, neuspeha, babaroga, veštica, mraka, neznanja, gubitka… Kada su deca u tom uzrastu, možemo im pomoći tako što ćemo im kroz razgovor objasniti da veštice ne postoje i nećemo im puštati horor crtane i filmove. Uz česte zagrljaje deca vremenom steknu sigurnost sa kojom se lakše suočavaju sa strahovima. Još jedan način suočavanja sa strahom u tom uzrastu jeste konstantna podrška roditelja. Na primer, u situaciji kada dete padne, podržimo ga da se odmah digne, ili kada nešto ne uspe iz prve, podržimo ga da pokuša ponovo.
Strahovi sa kojima se suočavaju pubertetlije i tinejdžeri su malo kompleksniji i mogu im dosta teže pasti nego u predškolskom uzrastu. Zbog celokupne promene njihovog kako fizičkog tako i psihičkog stanja, neka deca u periodu puberteta imaju dosta problema zbog kojih se stvaraju realno-nerealni strahovi. U tinejdž dobu deca imaju strahove poput: da li sam lepa, da li sam debela, šta ako me odbace, da li ću proći ispit, da li sam dobro donela odluku…U ovom uzrastu većina strahova se pojavljuje zbog nesigurnosti.
Najbolje je u tom najtežem, a opet, najzdravijem periodu decu podržati da rade na razvoju samopouzdanja, iako se samopouzdanje gradi još u predškolskom uzrastu, nikada nije na odmet početi sa borbom protiv nesigurnosti.
Ukoliko decu ne naučimo da savladaju strahove i pokušaju da nauče da ih drže pod kontrolom, razvićemo im lošu naviku da se od svega nepoznatog plaše, pa čak i ono što im je poznato, a deluje ipak nesigurno.
Naš zadatak je da pokušamo da decu suočimo sa strahom kako bi što lakše prošli kroz njega
Teorije nam pokazuju da postoje i nasledni strahovi. Sigurno vam se desilo da se nečega plašite, a nikada niste imali nikakav dodir i susret sa nečim što može izazvati taj strah.
ŠTA JE STRAH?
“Strah je automatska “psiho-fizička” reakcija na zamišljeni negativni ishod neke situacije.„
Ta reakcija je posledica naših loših emotivnih doživljaja iz predhodnih sličnih situacija. Jer neki loši događaji koji su se desili u prošlosti, potpuno kontrolišu današnje psiho-fizičke reakcije u vezi sličnih situacija.
Mogu se pojavljivati putem:
- Negativnih emocija
- Lošeg uverenja o sebi
- Neželjenih ponašanja
- Neprijatnih osećanja
Sva navedena stanja su sastavni deo naše podsvesti i oni se automatski aktiviraju svaki put kada se nađemo u nekoj situaciji koja je nekada izazvala strah u nama.
Jedan od interesantnih uvida tokom istraživanja na ovu temu mi je bila ta veza između podsvesti i straha. Dokazano je da u toku dana svi mi funkcionišemo slušajući više svoju podsvest. Zato je ključno da vodimo računa šta sve pakujemo u našu podsvest.
Ukoliko stalno razmišljamo o negativnim stvarima, naša podsvest to arhivira i na osnovu tih informacija mi stvaramo naša uverenja na osnovu kojih delamo. Nekada smo u sukobu sa svojom podsvešću, jer u svesnom stanju to nikada ne bismo uradili, a podsvest je to uradila. Podsvest se najčešće aktivira kada nismo u svesnom stanju. Otuda veza između strahova i podsvesti.
Svestan um je naš centar ličnog identiteta, to je deo našeg kreativnog uma. Tu možemo da vizualizujemo budućnost, reviziramo prošlost, ulepšavamo sadašnjost, tu prizivamo “pozitivno razmišljanje”.
Ali postoji i podsvesni um koji je 95% prisutniji u našoj svakodnevnici. U podsvesnom umu su spakovana sva nasledna uverenja od naših roditelja, prenesene vrednosti koje mi čak nismo ni birali već su nam nametnute. Podsvesni um skladišti zapise koji su stečeni naučenim iskustvima. Podsvesni um je proizvod navika kojih se jako teško čovek oslobađa.
Neronauka je ustanovila da je svesni um prisutan samo 5%, a podsvesni um 95% i da se zbog toga dešava da čovek ne može da realizuje ono što smisli u svesnom umu jer ga nadjača podsvest.
Podsvesni programi funkcionišu bez nadzora ili kontrole svesnog uma, potpuno smo nesvesni da naš podsvesni um donosi naše svakodnevne odluke.
Naši životi su posledica naših podsvesnih programa, ponašanje koje smo fundamentalno usvojili od drugih( roditelja, društva), pre naše 6. godine života.
Kako prevazići određene strahove?
Najbolji način da se strahovi pobede je suočiti se sa njima.
Da bismo rešili bilo koji problem moramo da ga uzmemo u ruke i vidimo koliko je zaista on veliki i težak. Ne možemo ništa da rešimo ako to ne vidimo. To je isto kao da gađamo metu koju ne možemo da vidimo.
Drugi način je da ne razgovaramo o problemu sa pogrešnim ljudima, već pronaći stručne ljude koji nam mogu pomoći da rešimo problem koji imamo sa strahovima.
Da bismo našoj deci bili primer kako se boriti i izboriti sa strahovima, koji će se svakodnevno pojavljivati u životu, prvo moramo mi sami da verujemo da je to izvodljivo i da primerom pokažemo to deci.
Najlakši način da se upoznamo sa svojim dosadašnjim strahovima koji nas koče u napredovanju, jeste da uzmemo parče papira i na levoj strani zapišemo sve strahove koji nas muče, a na desnoj strani zapišemo načine kako bismo se možda mogli suočiti sa njima ili ih možda i pobediti.
Ništa ne možemo izgubiti ako pokušamo. Gubitnici su samo oni koji nikada ne pokušaju.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
