Svako od nas funkcioniše i ostvaruje neke rezultate na osnovu svojih vrednosti. Tako i deca.
Neki roditelji svojoj deci nameću svoje vrednosti koje su njima značajne, ali te vrednosti nemaju isti značaj i njihovoj deci.
Na osnovu naših vrednosti mi stvaramo naša uverenja na osnovu kojih delamo
Ako deci namećemo naše vrednosti kroz emocije, komunikaciju, lični razvoj, brigu o sebi i drugima, poštovanje, intelektualne radoznalosti, mi uporno pravimo od deteta kopiju sebe i time sputavamo da dete razvija svoju autentičnost, emocionalnu inteligenciju i da razvija svoja interesovanja.
Test koji možete uraditi sa svojom decom:
Uzmite parče papira i nacrtajte kuću sa krovom, ali neka kuća bude u obliku kocke – prazna, bez nacrtanih vrata i prozora. U njoj deca treba da napišu šta je to što je za njih najvažnije, šta je potrebno da imaju u svojoj kući kako bi bili srećni.
Radila sam ovaj veoma koristan i zanimljiv test sa svojom decom. Takođe, mnogo roditelja iz naših vrtića je bilo zainteresovano i uradilo je taj test sa svojim mališanima. Odgovori koje su deca dala su bili veoma interesantni i dosta govore o tome šta deci nedostaje, a čime su zadovoljna.
Kroz taj test deca su nam pokazala koje su to njihove vrednosti koje su njima važne i na osnovu kojih oni donose neke odluke, usklađuju ponašanje, reaguju ili ne reaguju, razvijaju ili potiskuju razvoj emocionalne inteligencije.
Sve ono što je nametnuto detetu nije njegov izbor i dete ne može da se uskladi sa time
Svako dete je individua za sebe i ima svoje potrebe i interesovanja. Potrebno je osluškivati koje su to potrebe deteta i pomoći detetu da im se prilagodi.
Emocionalna inteligencija se razvija u najmlađem uzrastu uz pomoć roditelja. Sve ostale veštine koje dete kasnije razvija umnogome se nadovezuju na emocionalnu inteligenciju.
Emocionalna inteligencija znači naučiti da prepoznamo svoje i tuđe emocije i naučiti da kontrolišemo sopstvene emocije.
Emocija su i bes i sreća. Suština je naučiti dete kako da ih kontroliše ukoliko se nađe u nekim nepoželjno-poželjnim situacijama.
Deca uče sve što vide od roditelja pa tako uče i ponašanje tj. emociju koju roditelj pokazuje, ali i način na koji je roditelj kontroliše.
Ja kao roditelj dvoje dece znam da je to ponekad nemoguće. Nekad u trenutku pojave besa ni mi odrasli nismo u stanju da ga stavimo pod kontrolu. U tim trenucima je veoma važno da se bes ne otrgne baš mnogo van kontrole i da to naše trenutno ponašanje detetu objasnimo kao jednu od emocija koju nazivamo „bes“ i da i mi sami učimo kako da je kontrolišemo.
Svi eksperti, stručnjaci koji se bave ovom temom sigurno ni sami ne uspevaju svaki put da svoje emocije drže pod kontrolom, ali su svesniji njene važnosti. Prvi korak u kontroli emocija jeste da se pokuša biti svestan situacije kada nad našim umom i telom ovlada bes. Tek tada ga možemo staviti pod kontrolu i to će biti najbolji primer detetu kako da razvije emocionalnu inteligenciju.
Deca se ne rađaju sa razvijenom emocionalnom inteligencijom, oni još u najmlađem uzrastu usvajaju veštine koje su od esencijalnog značaja za njihovu budućnost jer će im one pomoći da se lakše kreću kroz burna emocionalna iskustva.
Koliko sadržaj koji deca gledaju na ekranu utiče na razvijanje njihove emocionalne inteligencije?
Kako deca uče ono što vide od roditelja, tako uče i ono što gledaju na ekranu. Zbog toga često potenciram da bi roditelji trebalo da biraju sadržaj koji deca konzumiraju.
Emocionalna inteligencija deci pomaže da kontrolišu svoje emocije, da razumeju tuđe i da na taj način usklađuju komunikaciju sa drugima.Emocionalna inteligencija im pomaže da znaju kako da što lakše prolaze kroz razna emocionalna stanja.
Ukoliko deca dosta vremena budu izložena neadekvatnom štetnom agresivnom sadržaju koji obiluje psovkama, vređanjima, arogancijom i pesimizmom, deca će iz toga naučiti veštine koje ne razvijaju, već potiskuju razvoj emocionalne inteligencije. Obično takva deca izrastaju u ljude sa one strane zakona.
Zašto je naročito važno obratiti više pažnje na decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta?
Period predškolskog uzrasta najvažniji za usvajanje svih veština shodno potrebama i interesovanju deteta u tom uzrastu. Na osnovu tih veština nadograđuju se ostale veštine u daljem uzrastu. Emocionalne i socijalne veštine mnogo su važnije od intelekta jer bez njih jako teško da se intelekt može razvijati.
Opasnost u tom uzrastu vreba jer deca do 11 godine još uvek nisu sposobna da razlikuju realnost od nerealnosti i postoji velika mogućnost da sve što vide u to veruju i požele da probaju, a to ih može dovesti u veliku opasnost.
Zbog toga se savetuje roditeljima da biraju kreativne, konstruktivne i edukativne sadržaje koje će deca gledati.
Koliki je značaj emocionalne inteligencije u školskom uzrastu?
U većini obrazovnih sistema je fokus na razvoj IQ-a, poboljšanju intelektualnih sposobnosti dece. Međutim, par godina unazad veliki broj škola širom sveta uviđa značaj EQ-a na osnovu koga se poboljšava razvoj IQ-a te su uveli u redovan školski program podučavanje dece emocijama, emocionalnim stanjima, prepoznavanju i adekvatnom reagovanju na emocije drugih osoba oko sebe.
Najznačajnija veština u današnje vreme je sposobnost predviđanja i uticaja na emocije drugih osoba. Školska deca treba da imaju razvijenu inteligenciju za međuljudske odnose, kako bi bila prihvaćena u društvu i kako bi mogla da grade kvalitetne odnose i komunikaciju, a u tome će uspeti ako razviju veštinu prepoznavanja i pozitivnog uticaja na tuđe emocije kako bi naučili da budu u raportu sa njima. Posedujući takvu veštinu, deca su mirna, stabilna, a samim tim i zadovoljna.
U periodu puberteta takva vrsta emocionalne inteligencije deci pomaže da razviju stabilne, dobre odnose i održavaju prijateljstva. Adolescentima je emocionalna inteligencija potrebna da se kreću i uspevaju u radu, lakše nalaze zaposlenje i grade kvalitetne međuljudske odnose.
Ako nema razumevanja, kontrole emocija, uvažavanje tuđih emocija, nema ni uspeha u stvarnom svetu kako u poslovnom tako i privatnom (ličnom).
Najnovija istraživanja u velikim svetskim korporacijama dokazuju da je EQ mnogo važniji od IQ pri zaposlenju. Ukoliko osoba ne pokazuje sve gore navedene karakteristike, ma koliko god da ima razvijeni IQ, kolektiv u kompaniji neće sarađivati sa takvom osobom, a poznato je da bez dobre komunikacije nema napretka u poslu.
Par korisnih tehnika kojima kod dece možete podstaći razvoj emocionalne inteligencije:
- Ne hvalite dete baš uvek kada uradi nešto što se podrazumeva.
Pohvale su potrebne deci za izgradnju samopouzdanja, ali česte pohvale mogu deci kazivati da i nije baš potreban toliki trud da bi se one dobile. Zbog toga je mnogo značajnije da decu hvalimo onda kada zaista postignu dobre rezultate zbog svog truda i ličnog angažovanja.
- Razgovarajte sa decom otvoreno o emocijama, pričajte sa njima i kada ste tužni, ranjivi i susrećete se sa nekim izazovima.
Deca treba da vide i našu ranjivu stranu kako bi lakše spoznali različite vrste emocija.
- Dozvolite deci da osete i poraz.
Nemoguće je graditi uspeh na bilo kom polju ako nikada nismo doživeli neuspeh. Potrebno je nekada dodirnuti i dno da bismo znali kako da se održavamo na visini ili bar zlatnoj sredini. Isto je i sa decom.
- Neka dela budu odraz reči.
Autentični lideri nisu idealni, ali ljudi im veruju jer rade ono što govore. Vaše dete će takođe razviti ovu naviku ukoliko vidi da se vi tako ponašate. Razviće osećaj odgovornosti i lako sticati poverenje ljudi, što je jedan od najvažnijih kvaliteta u životu.
- Naučite ih da odlažu radovanje uspehu.
Da se raduju malo, ne mnogo kako bi razvili naviku da ostvaruju još veće i dugotrajnije rezultate.
Cilj je da deca nauče da kontrolišu svoje emocije i ophode se prema drugima na pozitivan način. Takva deca odrastaju u ljude koji su strastveno posvećeni kolektivnim ciljevima, imaju razumevanja i podršku ostalih članova kolektiva i smireno pristupaju prevazilaženju prepreka sa kojima se suočavaju.
Autor teksta: Bojana Stanković
Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail edurazvoj@gmail.com
Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: edurazvoj@gmail.com
